III PISMO - О SNOVIMA KOJI SE OSTVARUJU - Snežana Pisarić Milić

U S., februara 2014.

                                         III Pismo 

                                                    Opet ste mi san prekinuli!

Zbog toga, ovo pismo pišem u delu noći kada je mrak najgušći, u čarobnim trenutcima neposredno pred svitanje, kada noć ustupa mesto danu. Uzalud me budite, jer ja živim više u svojim i tuđim snovima, nego na javi..

Dozivali ste me u snu, ponovo, a ja nisam mogla da odgovorim. Vrela misao u grlu mi zaustavila glas, presekla dah. Pomahnitali otkucaji srca poručivali su da me tražite po sećanju. 

Sećate li se, dugo smo pričali o snovima, i simbolima koji ih prate? I da su nam, možda, hazarderskom igrom anđela čuvara i vila suđenica, treći dan po rođenju, u ovom životu zamenili uloge, da bi se, potom, vešto poigravali sa nama. Može im se, njima je sve dozvoljeno. Iskreno, više ne znam gde prestajem ja, a gde počinjete Vi. Kao da smo seme iste biljke, koje je vetar namerno ili nenamerno, u kamen posadio. Seme se primilo. Eh, znamo, koliko je teško sokove snage iz kamena piti. 

II PISMO - O VEČNOJ LJUBAVI - Snežana Pisarić Milić

U S., februara 2014.

 II Pismo

Naša susretanja nisu slučajnost, iako Vi mislite da je tako.

To Vas moja duša, bačena svilena maramica izazova, priziva na skrovita mesta. Vi dolazite i kada ne želite. Kroz najveće vejavice, orkanske vetrove, dugotrajne kiše, izranjate u moju stvarnost poput školjke iz mulja nataloženih uspomena. 

Moje male ruke nestaju u rukavima Vašeg kaputa. Skrivate me od radoznalih pogleda. Zašto? Ne marim ja za njih! Ja tražim u Vašem pogledu tačku oslonca, svetlost mikrokosmosa i titraje sopstva, iz kojih sve polazi i u koje se sve vraća. U toj orbiti mi postojimo. Zato ću nas iz ovakve stvarnosti preseliti u snove. Jer, ako to ne uradim, nestaćemo zauvek, kao one manastirske sveće, vrelinom leta spojene, ostavljene da zagrljene dogore u polumraku. 

Molim Vas samo jedno, gledajte me u oči dok govorim.

I PISMO - KADA SE NEBO OTVORI - Snežana Pisarić Milić

U S, januara  2014.

Pismo  I   

       Da li znate, Gospodine, da se samo zbog Vas, prethodne noći otvorilo Nebo?

Spustila se nepozvana na moj prozor nebeska lađa iluzija, a u lađi junak nekih davno zaboravljenih vremena.

Osvetlila Vas ponoćna mesečina, ne pitajući za dozvolu. Trepavice zasvetleše srebrenkastim prahom nežnosti. Bio je to prah koji Vi nikada niste videli u ogledalu. Tamo, odakle Vi dolazite, nežnost je ime za slabost, za kojom oni koji nas ne vole najradije tragaju.

"PIJANA PESMA" - RENATA CVETKOV

PIJANA PESMA      

Sipajte mi vino u pesmu.

Natočite do vrha.

neka se podave reči o ljubavi,

kao pčela u čaši.

Nek se zatetura pijani zarez,

i sruši sve prideve

kojima sam opisivala

njegove usne medene.

Naspite!

Ne stedite!

Reči su žedne ostale.

Usne ga se nisu

naljubile.

Stihom ga na moju dušu

prospite.

Neka mamurno srce

u mojoj pesmi, bar na trenutak

zaboravi,

koliki uzdah u svakoj strofi

nose slogovi.

I, molim vas,

ne pitajte ništa,

jer, šta vi znate o mojoj boli?

Samo sipajte

još po jednu litru

u svako slovo.

Možda će, tako pijan,

bar malo da me voli...

Renata Cvetkov

"ГРЕШКА" - Рената Цветков

ГРЕШКА

Кријући се иза зидова јучерашњег дана, ново јутро је вирило својим крупним очима и цвркутало на птице. Под косом носило је неких хиљаду живота. Отпочели сати нису могли пригушити онај лош предосећај који се увукао под сваку кору младог дрвећа. Пси луталице су се од тог осећаја јежили, лептирима су се мењале шаре на крилима, а људима је тај осећај терао грубе речи на парче усана и гађао њима пролазнике на улици.

Један старији човек стајао је на ћошку две улице, Сутон туге и Јутро наде, гледајући неким погледом који мирише на тугу. По његовом језику милиле су лажи, по зубима пузиле псовке, а дах му је све то мешао и са усана се могао чути само – страх. Само је он знао зашто стоји на том ћошку до којег ни у једном сату у дану не допире светлост, за којег нико није знао, а иако јесте, у баш том питаном тренутку није могао да се сети.