"МОЛИТВА ЗА ЗЕМЉУ" - САША МИЋКОВИЋ

"ŽENA" - SAŠA MIĆKOVIĆ

ŽENA

Šta je Bog mogao draže izatkati,
od Žene i njenog svetlarećeg oka,
u kome skrivena sva mudrost duboka,
a damarom blagost kao leptir sjati.

Sazdana iznutra venčićima tajni,
prkosna i čila, svet suzom osveži.
Izdašna i plodna, viti vrat joj neži,
dah ljubavi topli, mirišljavo-bajni.

"ПОЕЗИЈА II" - САША МИЋКОВИЋ

РУБАЦ ОД СМИЉА

Моја врла драга обдан и ноћ целу,

Везе рубац дивни од ружа и смиља,

Који замирише по меканом телу,

И титра низ кожу, нежнога обиља.

Кроз тканину протка парче бледог неба,

Седефасте боје кончићима проли,

Одише већ рубац нотом врућег хлеба,

Око врата веже, да се згреје голи.

ПОЕЗИЈА I - САША МИЋКОВИЋ

ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ

Светачки мирне, кристалне очи,

урањаш нежно у туђе мисли.

Перјана душа, ка Небу крочи,

пред којом греси многи су свисли.

Подсвесно чујем те славне речи,

„Будимо људи“, поука златна.

Још твоје звоно Србијом звечи,

не плашећи се временског клатна.

"ПЕСНИЧКА СЈАЈКА" - САША МИЋКОВИЋ

ПЕСНИЧКА СЈАЈКА

Саша Мићковић

Песник је Божји гласник, музе му бит откају,

од златоносне нити упредају му хаље.

Он као светионик, зажарен у свом сјају,

искричаве пламичке кроз мрклу ноћцу шаље.

Ерато га обузме, надумом зашапуће,

и тада ко у трансу, речи с усана клизе.

Чим се време одрони, изникне трнац-пруће, 

што песниково лице смртним зупцима гризе.