"ТРЕНУТАК СЕЋАЊА" - СВЕТЛАНА БИОРАЦ МАТИЋ

ТРЕНУТАК СЕЋАЊА

Дођу тако  дуге, кишнe ноћи,

кад  посвуноћ плачу дрвореди липа,

и вуку се тешки, оловни, облаци

док ледена  киша беспомучно сипа.

Као да  са њом и ти опет дођеш,

прикрадеш се  ведар, насмејан

и опет си онај враголасти дечак

тако недокучив, а толико знан.