ПЕСМА ЗА ОНО СУТРА - СВЕТЛАНА БИОРАЦ МАТИЋ

ПЕСМА ЗА ОНО СУТРА

Баш ме брига шта ће са мном бити
кад се душа у облаке вине,
хоће ли ме неко ожалити
да ли ће ми спомиљати име.

Ја не живим за сутра и славу
већ све данас узимам и дајем,
не треба ми венац од ловаора
и не желим кроз сутра да трајем.      

POEZIJA I - SVETLANA BIORAC MATIĆ

LAMENT NAD KNJIŽEVNOŠCU

Bila si moja zevezda vodilja,

pribežište sreće i tuge,

oaza žednom što izvor sniva

na kom će najbolje upoznat ljude.

Bila si moja i san i java,

melem na ranu, povod za smeh,

a sad me stvarnost uzasava,

nakaznost tvoja, razvrat i greh.

Znam vremenom i ti se menjaš,

al' kud se dede lepota tvoja

i zašto više ničega nemaš

po čem' si bila bliska i moja?

Uzalud danas mahnito tražim,

lepotu prosto naći ne umem,

pa onim starim dušu blažim

jer tebe, modernu, ne razumem.

 

"ТРЕНУТАК СЕЋАЊА" - СВЕТЛАНА БИОРАЦ МАТИЋ

ТРЕНУТАК СЕЋАЊА

Дођу тако  дуге, кишнe ноћи,

кад  посвуноћ плачу дрвореди липа,

и вуку се тешки, оловни, облаци

док ледена  киша беспомучно сипа.

Као да  са њом и ти опет дођеш,

прикрадеш се  ведар, насмејан

и опет си онај враголасти дечак

тако недокучив, а толико знан.