"ТО СУ ОНИ" - ПЕТАР МИЛАТОВИЋ

Петар Милатовић

 ТО СУ ОНИ

ПЛАТИЋЕШ СВОЈУ КРВ

Кукала ти мајка твоја,

са замлатама разних боја.

Црно ти се пише, брате,

кад те у коло ухвате

ове црне наше замлате!

И твоју проливену крв

од тебе ће да наплате.

Још ће тражити да пјеваш:
Живјеле наше замлате!

СОНЕТИ - ПЕТАР МИЛАТОВИЋ

СОНЕТИ - ПЕТАР МИЛАТОВИЋ

"СУНЦОКРИЛИ НЕБОСКЛОНИ" - ПЕТАР МИЛАТОВИЋ

 Петар Милатовић:

СУНЦОКРИЛИ НЕБОСКЛОНИ

 СУНЦОКРИЛИ НЕБОСКЛОНИ

Заљуљала  небо плаво

У бунилу мајског дана

Косом  лепршавом

Чежњом  офарбана

Бијела орхидеја на столу

Исијава отменост љупку

Срцем jе облачим голу

И космос палим на пупку

"КАО КАД СНЕГ КРВАРИ" - НЕБОЈША ДЕВЕТАК

ФОТОГРАФИЈА

На тој фотографији

Враћам се твом погледу као усуду

Небојша Деветак, Врбас

Као сопственом прочишћењу

Тај унутрашњи говор ме мами

Као светлост ноћног лептира

Вративши се са места где сам и сам

Приклонио и поклонио се онима

На чије се молбе сви оглушују

Озарио ме тај поглед са слике

Подсетивши ме на псалам

Да онај невидљиви кога помињеш у потпису

Не поступа по гресима нашим

Нити нам враћа по неправдама нашим

"ЛАКО ЈЕ ЊИМА" (Поезија) - ПЕТАР МИЛАТОВИЋ

БЕОГРАД-БЕЧ, 2014.

ЛАКО ЈЕ ЊИМА

Петар Милатовић, Беч

Лако је њима
И они су неки људи
Чојство носе у торби
Са својом сликом
И приликом
И показују га свијету
Као мртву природу
Па кад им засмета
Они своје чојство
Утрапе у туђе руке
Као отежавајућу околност
За сваки случај

POEZIJA - DUŠANKA MILATOVIĆ

POEZIJA - DUŠANKA  MILATOVIĆ, SOMBOR

RUKOPIS VEČNOSTI

Upali sveću pred policom sa knjigama Teškom kao nadgrobni kamen Spusti dušu na kolena I ne idi na groblja Tu ti najmiliji počivaju

Kad ti leva strana tela zadrhti Pred rukopisima večnosti Povorke likova sa svetlim oreolima Setiće te na vreme šetnje po stvarnosti

Ne budi uplašen Ima neko ko te gleda s one strane tajne I crpi nektar iz uvenulih dojki Da te sačuva od sumornih buđenja

Baci ružu na raspeće srca Kao na nabujalu bol To je majka koja te dojila I u večnosti se moli Kao što se živa za tebe molila

"BLAGO CARA RADOVANA" JOVAN DUČIČ

BLAGO CARA RADOVANA

        Car Radovan je car careva, vladar sudbine, gospodar svemira.

On nosi zlatnu sekiru na ramenu, jaše konja koji je beo i visok kao brdo pod snegom, i na ruci drži buljinu sa ognjenim očima kako bi mogao noću videti pred sobom. O njemu govore u mojoj zemlji samo ljudi koji su poludeli. Ali su zatim u njega poverovali i svi mudraci. Car Radovan ima krunu od hartije i po plaštu ludačke praporce. Ima noge i ruke zelene kao trava, jer živi na kopnu i u vodi. Niko ne pamti njegovo poreklo, ni ime njegove porodice, niti zna za njegove prijatelje i neprijatelje. On prolazi kroz nebeski prostor kao crni oblak pun grmljavine, i po vodama kao brod koji gori. Niko ne zna njegove bitke i trijumfe, jer njegova moć nije nad vojskama, ni njegova slava u bojnim podvizima. On carstvuje u miru svoje veličine i sunača se na suncu svoje snage i lepote. On se krije od svakog, a ipak svako ima njegovu sliku u očima i njegov glas u ušima. 

"КОРАЦИ БЕЗ ОДРЕДИШТА" - НЕБОЈША ДЕВЕТАК

"КОРАЦИ БЕЗ ОДРЕДИШТА" - НЕБОЈША ДЕВЕТАК

БЕСКРАЈ БИЋА

Небојша Деветак, 2009. "Змајева награда"
и Чедомир Попов, председник Матице
српске

Данас си оно 
Што си одувијек жељела да будеш
Измаглица
Успињућа свијетлост
Бјелањак умућен у прах
Сазријеваш и гаснеш брже него што
Успаничено око успијева забиљежити

Сад је све разбијен моза(и)к сна

С лица ти покуписмо
Онесвијећене камнечиће
и љубоморно их стрпасмо у џепове

Сваки пут када руку завучем у џеп
Моћи ћемо додиривати твој котрљајући смијех
Тако ће и бити
Док од јеке не попуцају шавови
А ми престрављени
Не спознамо бескрај растерећеног бића.

"НИКАД СЕ НЕ БИХ ОЖЕНИО ОНОМ КОЈА БИ СЕ УДАЛА ЗА МЕНЕ" МАТИЈА БЕЋКОВИЋ

"Никад се не бих оженио оном која би се удала за мене.

Не треба јој веће мане од те.

Није се могла горе препоручити.
Чим мене цени види се ко је и каква је.
Кад је на мене спала - нећу је ни ја.
Кад не треба другоме, шта ће и мени.
Милија ми је једна од оних која ме неће, него триста оних које ме хоће.
Кад би ме хтела нека од оних која ме неће, одмах бих се оженио.
Једино ову што се удала за мене не могу да разумем.
Где мене изабра од толиког света и народа!
Добро изгледа, ал' чим хоће да се уда за мене - пиши јој памет. Мора да то нико њен не зна. Уколико зна - утолико горе.
Мора да је под неком маном. Не би мене изабрала без невоље.
Ако је ико други хоће, што би се удавала за мене.
Да што ваљам, не бих јој се свидео.
Да је она за мене, ја бих је одавно изабрао, да не бира она мене."

Matija Beckovic

Бела ружа (1-4) - Небојша Деветак. Песме из књиге "Као кад снег крвари", 2012. година

(Из књиге "КАО КАД СНЕГ КРВАРИ")

БЕЛА РУЖА (1)

Ма колико те гледао, језик ми остаје нем

Као да гледам кумир са свим његовим тајнама

Поверавам ти се ћутањем

Несигуран да ли разумеш пешчаник у мени

И песак који не мари за време

Који слободно цури не служећи ничему

Кога покреће само нада да му будеш саговорник

Ту, у подножју зида

Само анђео је могао да те засади

И да ти својим крилима додели белину

Зато се, ваљда, и не усуђујем да те дотакнем

Јер, тада би нестала мистификација

Којом су ти обележене латице

HAIKU POEZIJA - NOVICA JOVIĆ

HAIKU POEZIJA - NOVICA JOVIĆ

***

Cvet u bašti
Progovorio proleću
Visibaba

***

Korak žene
U pogledu trenutka
Zelene oči

***

Cvet na dlanu
Miris je proleća
Let leptira

***

Ključ u ruci
Ostavio je trag
Poljubac prvi

***

Cvet u ruci
Pčela u košnici
Prazna tegla

***

Riba na stolu
Ostavila je traga
Kapi su limuna

***

Cvet u kosi
Proleće u nama
Bela rada

***

Stara klupa
Ispod balkona leži
Poljubac prvi

***

Palme se njišu
U pogledu galeba
Beli oblak

***

Palme se njišu
U pogledu galeba
Beli oblak

***

Kafa na stolu
Otvoren prozor
Miris dunje

***

Zelena trava
U pogledu proleća
Beli mačor

***

Ispod breze
Ostarela je klupa
Pupoljak na grani

***

Miris žene
Na pučini mora
Riba u void

***

Zašlo sunce
Školjka u pesku
Biser na vratu

***

Sat na ruci
Ostavio je traga
Bela ruža