(део из романа)
Црну причу из мог дјетињства често сам слушао и пренијећу је у цјелости.
„Шест
мјесеци послије смрти онога дјетета остављали су те самог кући да чуваш оно
двоје млађих, Вишеслава и Љубославу. Једног дана кад се мајка вратила из поља
кући и питала те гдје је Вишеслав, ти си рекао да је иза куће и да спава у
дворишту, а мајка кад је видјела залелекала је, дијете је било мртво. Послије
пет мјесеци поновило се исто. И Љубослава је била
мртва. За једанаест мјесеци из куће смо износили три мртвачка ковчега твоја два
брата и сестре, а ти мртвачки ковчези су
били мало већи од кутија за ципеле.“
Ту исту причу слушао сам од разних жена и људи.
Неколико
година послије те три трагедије јавно се причало у мојој родној кући и око ње
да је троје дјеце умрло јер је једна комшиница подметала чиније са млијеком.
Змије, којих у мом завичају има доста, млијеко је привлачило, а дјеци је била
интересантна „играчка“ која се пузећи креће по земљи, добауљала би до
„играчке“, додирнула би је и змија у самоодбрани од људске руке уједала је и
у смрт отјерала два моја брата и сестру.
.jpg)
