"GOSPA OD PERA" - VANJA PETROVIĆ

GOSPA OD PERA

Ona zna da šeta preko nemirnih voda,
ima je i u pustinji iza divljih kaktusa,
u očima joj lije Aurora Borealis
a iz duše pušta sedefaste golube.


Možete je sresti među roniocima Ama,
na snežnim vrhovima namiguje Suncu,
bagremov med lije po jeziku gorčine
i podiže toteme osušenim suzama.

"ERUPCIJA" - VANJA PETROVIĆ

ERUPCIJA

Uplićem ti tela sirena u kosu,
mirišem zabludelu misao  na prevoju boka,
drhtavim krilima gladim ti bedra i
nespretno po leđima mape urezujem.

Osećam vrelinu uzavrelog pulsara,
gori umiruća zvezda  nad tvojom dojkom
nadima se i dahće dijafragma,
telesni sokovi na pipetu cure
i u pohotni vir se stapaju.

"SA ONE STRANE VREMENA" - VANJA PETROVIĆ

SA ONE STRANE VREMENA

A sve je nekada mirisalo na dunje i orahe poparene mlekom na čaj od belog sleza u okrnjenim šoljicama, na medenjake i štrudlu od maka, marcipan i pitu od jabuka sa cimetom u šarenoj kutiji na izbledelom heklanom stoljnjaku i sve je tako lepo stajalo na klimavom drvenom stočiću ispod prozora sa pogledom na baštu rascvetalih jorgovana i raspuklih lubenica…

"EONSKI POKROV" I "CIRCLUS VITIOSUS" - VANJA PETROVIĆ

EONSKI POKROV

Kad se krene kraj u čoveku
naglo, moćno, nepoznato,
kad umorni predah
ka večnosti udahnemo
stalni, teški, nepresušni
i na odar polegnemo,
hladan, vlažni, neželjeni,
kad pogled nam slepi
zaluta i ćuti i strepi
a mraz se uvlači
večni, ohol, nenadani,
snemoćale ruke traže
dugo, tužno, otežalo
pokrov od trave zelene
dobro znane, osećane,
da pokriju nestajanje
neumitno, kobno, neslućeno.

"PUSTINJA ŽIVOTA" - ZORKA IVANOVIĆ

PUSTINJA ŽIVOTA

Kad bi čovek mog`o
pre rođenja znati,
gde će dušu prostret,
kome će je dati,
pa da samog sebe
sapliće il` vine,
po svom nahođenju
da zvezde dodirne.

Putevi su čudni,
nahođenja razna,
iskušenja i zov
prevare nejaka,
dok još ne doraste,
ljudski ne progleda,
zadoje ga znanja
pogrešnog vremena.