SVETI JOVAN U MOM BOČARU
Krute grane smrznutog drveća odlamale su se i mešale sa dimom lokomotive i nestajale brzo iz mog vidokruga. Oduvek sam volela prirodu. Budila je u meni najlepša osećanja. Ovo putovanje vozom činilo ju je neobičnom. Zaista je bilo hladno. Kada smo napokon sišli na staroj stanici mog rodnog sela, tamo nije bilo nikog, samo mi i neki čovek koji se srdačno pozdravio sa tatom, a nama mahnuo i izgubio se žureći u pravcu sela.
Čekao nas je još jedan put. Put do Dejkine i Majkine kuće.