Uvod u knjigu "ŽIŽI" Mirjane Uzelac (najbolji roman za tinejdžere u 2016. godini)

1.RINGIŠPIL

Mirjana Uzelac, autor i Zorica
 Petrović na Sajmu knjiga,
2016.-  štand Portalibris

Kuću porodice Žižić rano leto počastilo je prelepim ružama penjačicama. Šepurile su se i uzdizale do samog krova.

Ulazna kapija zaškripala je kada ju je Miša otvorio. Interfon nije radio pošto ga Žižin tata još uvek nije bio popravio, pa je mogao da ulazi i izlazi ko je hteo i kada je hteo. Bili su na izvol'te.

„Žiži“, pozvao je drugaricu.Niko se nije odazvao na ovo ime. Miša prisloni dlanove uz usne i razdra se iz sveg glasa. „Živana!“

„Mišo, u kućerku je“, reče mu Živanina majka Janja, a onda se nagnu kroz prozor i povika: „Živančice!“

Živančica ih očito nije zarezivala ni dva posto, jer se nijeodazvala ni na treći poziv.

„Idi bolje po nju jer ćete, koliko vidim, ponovo zakasniti u školu.“

Miša klimnu glavom i uputi se kroz špalir smaragdnih tuja. Protezale su se duž čitavog placa.

Dvorište je bilo podeljeno tarabom na dva dela. Prednje, domaćinsko, za koje bi se moglo reći da je bilo kao pod konac, i ono drugo, Žižino. Po sredini je bila kapija, taman tolika da prođe kosačica za travu.

„Pozdravi roditelje“, reče mu Žižina majka.

"PRIČA O ŠLJIVI" MIRJANE UZELAC (Najbolje kratke priče Pirota 2014.)

Priča o šljivi

 Šljiva. Posmatrao je kroz poluotvorene oči. Žmireći. Visoku. Stamenu. U dvorištu deda Mitrove kuće, u Prčnju. Od čitave lepote morske, on je gledao u šljivu. U stvari, već danima gleda u nju. Sećao se kako je stari Mitar hteo da je poseče. Kaže: - Jalova je. Treba zasaditi novu.

Oko nje su mirisale i rađale smokve i narandže, raskalašno se raspojasala lavanda, a šljiva se devičanski stisla. Onda se desilo čudo. Rodila je. Ne mnogo. Bili su to modroljubičasti plodovi, pomalo gorki. I svake naredne godine je na svet „donosila“ ne više od pet, šest kila. Svi su se nekako nadali da će se sledeće godine pokazati i da će roditi da preliva. A ona se jogunasto držala svoje mere. Tek toliko da bude noseća. Sa svojom širokom krinolinom od krošnje bila je uporna da opstane ovde gde joj, možda, i nije bilo mesto. Korenom i žilama držala se grčevito za isušenu zemlju, večito žedna, ali stasita među primorkama.