1.RINGIŠPIL
 |
| Mirjana Uzelac, autor i Zorica Petrović na Sajmu knjiga, 2016.- štand Portalibris |
Kuću porodice Žižić rano leto
počastilo je prelepim ružama penjačicama. Šepurile su se i uzdizale do samog
krova.
Ulazna kapija
zaškripala je kada ju je Miša otvorio. Interfon nije radio pošto ga Žižin tata
još uvek nije bio popravio, pa je mogao da ulazi i izlazi ko je hteo i kada je
hteo. Bili su na izvol'te.
„Žiži“, pozvao
je drugaricu.Niko se nije odazvao na ovo ime. Miša prisloni dlanove uz usne i
razdra se iz sveg glasa. „Živana!“
„Mišo, u kućerku
je“, reče mu Živanina majka Janja, a onda se nagnu kroz prozor i povika: „Živančice!“
Živančica ih
očito nije zarezivala ni dva posto, jer se nijeodazvala ni na treći poziv.
„Idi bolje po
nju jer ćete, koliko vidim, ponovo zakasniti u školu.“
Miša klimnu
glavom i uputi se kroz špalir smaragdnih tuja. Protezale su se duž čitavog
placa.
Dvorište je
bilo podeljeno tarabom na dva dela. Prednje, domaćinsko, za koje bi se moglo
reći da je bilo kao pod konac, i ono drugo, Žižino. Po sredini je bila kapija,
taman tolika da prođe kosačica za travu.
„Pozdravi
roditelje“, reče mu Žižina majka.