Friday, 8 May 2015
Sunday, 12 April 2015
BLUD - MILICA ARANĐELOVIĆ
BLUD
Dodirneš blud čistom rukom
i u neznani slatkoj se zamrzneš.
Da l’ da je odagnam, je li nastrana?
U meni je skovana,
ta nikom nije strano...
Dodirnula bih, al’ ona se skupi,
smanji, uvuče rogove.
Raskošni bezobrazluk!
Želja i samoća udaraju isto mesto,
pusto, a moglo je biti najlepši pejzaž na svetu.
Neverica tišti,
uronim u svoje misli,
al’ neće umorna noga da potrči.
Tu gde blud cveta,
nije moje odmorište.
Život – surovi vajar.
Dodirneš blud čistom rukom
i u neznani slatkoj se zamrzneš.
Da l’ da je odagnam, je li nastrana?
U meni je skovana,
ta nikom nije strano...
Dodirnula bih, al’ ona se skupi,
smanji, uvuče rogove.
Raskošni bezobrazluk!
Želja i samoća udaraju isto mesto,
pusto, a moglo je biti najlepši pejzaž na svetu.
Neverica tišti,
uronim u svoje misli,
al’ neće umorna noga da potrči.
Tu gde blud cveta,
nije moje odmorište.
Život – surovi vajar.
Monday, 23 March 2015
JA SE NE STIDIM - MILICA ARANĐELOVIĆ
 |
| Milica Aranđelović |
JA SE NE STIDIM
Zakukam k’o iskusna narikača
kad me slomi tuga od svega jača.
Bludim i puštam reči svoje
da ne ugušim se od plača.
Al’ prkosno, seljačko nasleđe
očevog semena,
snagom ukrašeno, ne da se.
Ispliva teškom mukom
i strahom nošeno...
Saturday, 14 March 2015
PESMA - MIRA D. ŽIVKOVIĆ
U luci sam
Ukotvljena a ipak moje sidro skakuće
Talase sam pustila da tuđe obale bude
Samo osmatram
Ptice
Nebo
Ljude
I prizor je idilično stravičan
Glupost curi
Niz oluke
Opet moje pesme neće razumeti
Oni koji sebe jedino razumeju
Dobro je, njima i ne pišem
Moj brod poseru mnoge ptice onako u letu
Ali još uvek imam luku
Posadu
Zastavu...
Malo li je...
Mira D. Živković
Subscribe to:
Posts (Atom)