Translate

Saturday, 12 August 2017

Део из романа "Сага о Лазаревићевом Вучку" Снежане Писарић Милић


Сазнаде много о новом манастиру, чија је величина заклањала све дотад виђено. Конаци са три стране и манастир стварали су целину у којој ће обитавати и по божијим правилима радити. У близини је женски манастир. Библиотека манастира би надалеко чувена. Писари који преписиваше манастирске књиге, када би завршавали говорили су с олакшањем: „Крај рукопису. Слава нека је Богу!“ Понекад су грешили, губили концентрацију, били гладни, уморни и поспани, а кривица се редовно на њих сваљивала. Разумеде их јер и сам имаде задатак да једну преписује. И, гле чуда, писање му се омили! Написане речи сада замењују сузе и доносе олакшање.
Било је ту свега што му душа тражи: писаних старинских јеванђеља, а нека од њих и са минијатурама. Имаће и минеј, који садржи промењљиве молитве за сваки дан у години. У ризници се налази богатство. У њој је чувана историја. Он, Вучко, добиће кључ за улазак у то најмистериозније место на свету. Као да дође самом богу на праг.
У том истом манастиру боравише повремено најзнаменитији српски писци, један чувени слепи гуслар, као и научник светског гласа који се ту, на извору Ш. излечи од колере. И још многи, ал` они нису за ову причу важни. Јер... ово је прича о Вучку.
Смешила му се прилика да остари у окружењу о каквом је сањао у бесаним ноћима, док би се месец огледао у Сави к`о Нарцис, а звезде залудно утркивале која ће му пажњу привући. Чим би сунце најавило свитање, месец и звезде би се склањале попут тајних љубавника. Сунце није имало друштво. Хтело је месец за себе, а он, правећи се моћнијим него што јесте, остављао би повремено савим бледу сенку на небу. Месец је чезнуо за друштвом и обожавањем малих звездица, гасећи по неку из чистог ћејфа. Моћно сунце бејаше за њега прејако.
Неким људима, попут сунца, суђено је да буду вечно сами.



Thursday, 3 August 2017

"Сага о Лазаревићевом Вучку" Снежане Писарић Милић

"Сага о Лазаревићевом Вучку", пета књига
Снежане Писарић Милић
У издању Градске библиотеке „Карло Бијелицки“ у Сомбору објављена је књига под називом „Сага о Лазаревићевом Вучку“, ауторке Снежане Писарић Милић из Сомбора. У роману су уткане недовршене приповетке др Лазе К. Лазаревића (1851-1891): Вучко, Стојан и Илинка и Баба Вујка. Уредник овог несвакидашњег романа је директор Владимир Јерковић, рецензију потписује Тихомир Петровић, лектуру и коректуру Емилија Рилке, опрему и прелом Иња Фирањ, а за слику на насловној страни заслужан је Бранко Маравић.  
Део из рецензије проф.др Тихомира Петровића: Списатељска вештина је у ухваћеном даху који сугерише Лазаревићево „присуство људске душе“, у неодређеном, титравом осећању, у ономе што Лазаревићевом тексту даје емоционални карактер и живахност. Атмосфера и ритам јесу унутарња синтакса ауторкиног текста, средство учвршћивања склада садржине и форме. Исто тако, активирани језик је у функцији карактеризације колорита и духа Лазаревићевог времена. 
Романескна проза ауторке Снежане Писарић Милић испуњава своју основну функцију: подмиривање читаочеве потребе за идеализованим и осећајним животом, задовољење тежње за уживањем и разонодом. 
Извесно, одвећ смео и ризичан чин: састављање дела према задатим координатама, остварен је на завидно књижеван начин.
Недовршене Лазаревићеце приповетке обједињене у роману заслужују наклоност читалаца и респект критике. 
Књигу „Сага о Лазаревићевом Вучку“, као и друга издања Градске библиотеке, можете пронаћи у Позајмном одељењу и у нашој Књижари.   

Уредник - Владимир Јерковић, директор Градске библиотеке у Сомбору
Рецензент - проф. др Тихомир Петровић, Сомбор
Лектор и коректор, Емилија Рилке, мастер филолог из Сомбора
Опрема и прелом - Иња Фирањ, Градска библиотека Сомбор
Насловна страна - Бранко Маравић, академски сликар (и оперски певач) из Сомбора