DVE PESME MATIJE BEĆKOVIĆA

Patrijarh Pavle

MAJKA

Je li jos ziva
ona vasa sestra,
kod koje ste odlazili
svake nedelje
-pitam Patrijarha Pavla.

Umrla je odavno,
ali to mi nije sestra,
nego sestra od tetke.
A tetka mi je majka
koja me je podigla od kolevke,
kada se preudala ona
sto me je rodila.




I sada ja mislim
-kada promenim svetom,
da cu prvo videti tetku
koje sam se najvise uzeleo.
A za ostale u carstvu nebeskome
ima vremena..
Da se vidimo i porazgovorimo
od Avrama do Isaka,
do cetvorodnevnog Lazara,
moje krsne slave.

Videcu i Svetog Savu
i cara Kosovskoga,
i druge svete
iz roda nasega,
koji su odbranili obraz Boziji.

Videcu i majku,
ako Bog da,
i ako me pozna...

Matija Beckovic 

PRIČA O SVETOM SAVI 

Kad je Sveti Sava išao po zemlji, još pre svoga rođenja,

Dok se zvao Rastko, kao što ide i sada,

Samo ga ne vidimo, a možda je to bilo i docnije.

Krenuo je Savinim stopama, ka Savinom izvoru,

Ka Savinom vrhu, kuda i mi idemo, jer drugog puta nema.

Kada je negde oko Savina dana naišao Savinom stranom,

napali su ga psi, kao što i sad napadaju svakoga ko se uputi

Savinim tragovima.

Putnik je najpre sastavio tri prsta, kako je odredio da se i

mi krstimo,

plašeći iz znakom od koga su još više pobesneli, 

a oni do danas nisu uzmaknuli.

Onda se sagnuo da dohvati kamen, ali kamenje beše zamrznuto,

Svezano za zemlju studenim sandžirima, jer beše jaka zima.

Kao i ove godine, kao uvek oko Savina dana.

Već su raznosiliSavina stopala, Savin kuk i Savin lakat,

Po prodolima i jarugama zemlje zbog koje je podeljen svet,

Kad je sveti otpasao mač usta, jedino oružje koje je nosio,

A koje je nama ostavio, govoreći ove reči:

- NEKA JE PROKLETA ZEMLJA U KOJOJ SU
PAŠČAD PUŠTENA,  A KAMENJE SVEZANO.

MATIJA BEĆKOVIĆ