ПРАЗНИНА - ИГРА СА ДУШОМ
Волим отићи у место где никог не познам
Где ме нико не зна
Где ником нисам ни отац, ни супруг, ни љубавник
Ни патриота, ни издајник
Где ми душа лебди анђеоски слободна и раздрагана
Где могу да се смејем, да плачем
Да пијем и да се трезним а да се то никога не тиче
Да се радујем бесциљности свога постојања
Није то никаква одважност
То је очај од кога покушавам да побегнем
То је празнина коју узалуд покушавам да попуним
И да напишем песму по мери сопствене душе
Коју све више доживљавам као странца
Који случајно у мене залута