ЕХО МОЛИТВЕ У НОЋИ ПРАЗНИХ ХРАМОВА - рецензија за роман Тајна старог храста Милунке Поповић

 

 ЕХО МОЛИТВЕ

У НОЋИ  ПРАЗНИХ ХРАМОВА

 (Тајна старог храста, Милунка Поповић, 2020. године)

 Након аутобиографског првенца Живот је река, књижевница Милунка Полић Поповић ме обрадовала рукописом насловљеним Тајна старог храста. Наслов  недвосмислено наговештава мистерију, а читаоцу дарује радост ичекивања и узбуђење.

Ауторка је на књижевну позорницу ступила као зрео писац. Новим романом ће дефинитивно учврстити позицију. Готово филмским заплетима држи пажњу до последње реченице. А речи јој теку реком живота и преплићу се попут плетенице са славског колача, онако народски, гласом који милује, саветује и опомиње. 

Пише вешто, изазивајући у читаоцу сва осећања која људски род може осетити. Љубав и мржњу, страх и предах, гордост и понижење, освету и задовољење. Дучић би рекао - Живот јесте непрестана трка белих и црних коња... Е, ту трку ауторка је маестрално довела до самог краја, задовољивши сва правила које књижевно дело попут романа треба да поседује.  Гледајући из угла некога ко пише о њеном стваралачком раду, прво уочавам да нема никаквих недоследности у заплету, структури и ликовима. Ово је sавршено прецизно изнета прича.