У туђем свету
(Почетак приповетке је узет из рукописа истоимене,
започете
а никад
довршене приповетке др Лазе К. Лазаревића )
Године, 1870-е дође у Берлин један Србин, именом
Видак Големовић. Млад човек од двадесет година. Осредња стаса и
необично плећат. Несразмерно развијене шаке и мускули руку, иначе, може се
казати, мршав. Лице му је било детињско, недовољно марковано. Само бих по очима
и кожи, која је споља с обе стране очију лако набрана, рекао да је добродушан и
да се ласно смеје, а према томе шта му је на, као што рекох, несразмерно
широким плећима седела помања глава која се ласно и слободно окреће, рекао бих
да он ту главу носи свуда и да не зна шта је то не могу, или не смем. Он
је крижач и дошао је у Берлин да ступи као крижач код познатог дуванџије
Винтера. Са собом је донео један мали путни ковчег, једно писмо на Винтера,
немачке речи: их, хотел, хаус, медхен, бир и билиг есен; две француске мосије
и мерси; и два добра дуванџијска ножа
у једној кеси од коже.
