 |
| Milica Aranđelović |
JA SE NE STIDIM
Zakukam k’o iskusna narikača
kad me slomi tuga od svega jača.
Bludim i puštam reči svoje
da ne ugušim se od plača.
Al’ prkosno, seljačko nasleđe
očevog semena,
snagom ukrašeno, ne da se.
Ispliva teškom mukom
i strahom nošeno...
Od majčine utrobe uzeh neki
gen grofovskih, plavih korena.
Davnih predaka ponos i držanje
plemkinje iz davnih vremena.
I prkos i ponos, lepota slili se
u nežno krilo – miluju i udaraju.
Pevam o sebi bez stida i
nepokorenog glasa, da svi čuju.
Ja, rođenjem seljanka – nasleđem plemkinja,
nedam se i stalno iznova ničem.
Zakopam u sebi sve što je moje i pevam!
Ja tako hoću, kad boli, da naričem.
No comments:
Post a Comment