BLUD
Dodirneš blud čistom rukom
i u neznani slatkoj se zamrzneš.
Da l’ da je odagnam, je li nastrana?
U meni je skovana,
ta nikom nije strano...
Dodirnula bih, al’ ona se skupi,
smanji, uvuče rogove.
Raskošni bezobrazluk!
Želja i samoća udaraju isto mesto,
pusto, a moglo je biti najlepši pejzaž na svetu.
Neverica tišti,
uronim u svoje misli,
al’ neće umorna noga da potrči.
Tu gde blud cveta,
nije moje odmorište.
Život – surovi vajar.
Dodirneš blud čistom rukom
i u neznani slatkoj se zamrzneš.
Da l’ da je odagnam, je li nastrana?
U meni je skovana,
ta nikom nije strano...
Dodirnula bih, al’ ona se skupi,
smanji, uvuče rogove.
Raskošni bezobrazluk!
Želja i samoća udaraju isto mesto,
pusto, a moglo je biti najlepši pejzaž na svetu.
Neverica tišti,
uronim u svoje misli,
al’ neće umorna noga da potrči.
Tu gde blud cveta,
nije moje odmorište.
Život – surovi vajar.
 |
| Milica Aranđelović |
No comments:
Post a Comment