"STVAR IZBORA" Renata Pekter Cvetkov

STVAR IZBORA

                                                                         Zaljubilo se zlatno Sunce u srebrni Mesec.Vrckalo okicama, plesalo piruete po nebu, gorelo od ljubavi. Svojim sjajem zaludelo ceo svemir. I, sve su se planete počele okretati za njim. Sva živa bića na Zemlji osetiše kako zavise od njega. Jedino je Mesec bio otporan na njegov sjaj. Ostao je u svom svetu od mraka, uobražen, glavni među zvezdama, pravi princ tame. I, volelo ga to Sunce sve jače i jače, ali nakon svakog izliva nežnosti, Mesec bi ga nadvladao i ponizio. Sunce nije odustajalo. Pokušavalo je stalno iznova da ga privuče, usreći, iznenadi. Svaki pokušaj, kada bi počinjalo sa nežnostima, neko nazva - jutro, a kada bi se umorilo od odbijanja-veče. I, tako u krug...

"ЛЕПТИР" Рената Цветков

ЛЕПТИР

Игра лептира 

           Када бих требала описати срећу, довољно би било упрети прстом у једног од њих. Да, били су чисто оличење радости. Као покретне дуге чинили су моје небо топлим. Њихова игра личила је на лет. Још и сада могу да их видим како лагани скакућу, сударају се својим главицама, играју  се и смеју. 

          А онда, једног сасвим обичног дана, само су стали. Очи су им изгубиле сјај. Нека сенка их је чупала из мојих руку и, ма колико се трудила, нисам им могла помоћи. За њихове мале ножице непозната болест везала је окове. Постали су тешки. Ноћима бих слушала како звекећу ланцима док јецају наслоњени један на другог. Та мала крхка тела пресавијала су се од бола, шкрипели су њихови зубићи, цичали њихови нежни гласови. Када је постало неиздрзиво, морала сам их одвести.... 

priča "SNEŽANA" - Momo Kapor

SNEŽANA

Momo Kapor

            




 Jedne Nove godine, ne sećam se  više koje, izađoh pred jutro na 

ulicu. Bilo je to u ono daleko vreme dok je još padao sneg i jelke bile

prave, a ne plastične.
 
   Ulica je bila zasuta slomljenim staklom i odbacenim šarenim kapama
od kartona. Učini mi se da u snegu vidim jednu palu, izgubljenu zvezdu.
 
   Jesam li rekao da je ulica bila pusta, i duga, i bela, i bez zvuka?
 
   Tada je ugledah kako ide prema meni.

IZ RUBRIKE "NAJLEPŠE PRIČE ČITALACA", časopis "Bazar" 1986. godina...

Priča objavljena u časopisu „Bazar“, 1986. godine, u rubrici „Najlepše priče čitalaca“. Te godine dobila sam za nju TREĆU nagradu (moja prva nagrada za pisanje).

DUNJA, DEDA I JA

Snežana Pisarić Milić, 1986. godine

Pre petnaestak godina, ne mogu se tačno setiti da li je od tada prošlo baš toliko, otišla sam na letnji raspust kod dede na selo. Moji su živeli daleko od svog rodnog kraja, pa smo mi, deca, retko išli tamo. Baka je umrla desetak godina ranije, nisam je ni zapamtila. Mama nije volela da idem sama, jer, deda je star a ja mala, biću mu na teretu.

Dedu sam mnogo volela. Vodio me sa sobom kud god bi krenuo. I u štalu, da pomuze kravu, mada se bojao da me ne ritne, jer sam se uvek pribijala uz nju, ili pokušavala da je uhvatim za rep. Dok je okopavao baštu iza kuće, išla sam za njim i zalivala leje svojom malom kanticom. Ponekad bih nešto zgazila, ali on se nije ljutio. Kada bih slomljenu stabljiku pokušala da ispravim, i nateram da ponovo stoji, od srca se smejao.

SREBRENA PTICA - SNEŽANA PISARIĆ MILIĆ

Bosna Srebrena, sredina XVII vijeka…

 Franjevački samostan 

SREBRENA PTICA

 

Samo čiste duše primaju blagoslove od Boga, poruke i znakove upozorenja. Prošlost mogu vidjeti, budućnost samo naslutiti. Toliko je najboljima dato.

Postoje trenuci u koje se ne smije dirati, niti ih prekidati.

To su susretanja u svečanosti tišine, sa samim sobom, pod okriljem samostanske čarolije. Ko je u nju ušao da bi našao mir, spas i sebe samog, u potrazi je za spasenjem duše, izbavljenjem, te savršenim spokojem koji je drugo ime za sreću. Put će mu biti posut božanskim srebrenkastim prahom. Taj će spoznati zašto se rodio, stasao, i zbog čega je po ovom, i ovakvom svijetu, hodio. Još, ako mu Bog podari raskoš inteligencije, te dobrotu i nevinost djeteta, preobražaj može ići do svetosti.

Međutim, ko je ušao po tuđoj želji, tugujući za onim izvan, bolujući od srebroljublja, bolje mu je da odustane, jer ni sebi, a ni drugima dobra donijeti neće.