ЛЕПТИР
 |
| Игра лептира |
Када бих требала описати срећу, довољно би било упрети прстом у једног од њих. Да, били су чисто оличење радости. Као покретне дуге чинили су моје небо
топлим. Њихова игра личила је на лет. Још и сада могу да их видим како лагани
скакућу, сударају се својим главицама, играју се и смеју.
А онда, једног
сасвим обичног дана, само су стали. Очи су им изгубиле сјај. Нека сенка их је
чупала из мојих руку и, ма колико се трудила, нисам им могла помоћи. За њихове
мале ножице непозната болест везала је окове. Постали су тешки. Ноћима бих
слушала како звекећу ланцима док јецају наслоњени један на другог. Та мала
крхка тела пресавијала су се од бола, шкрипели су њихови зубићи, цичали њихови
нежни гласови. Када је постало неиздрзиво, морала сам их одвести....
Лекар је
радио ноћну смену. Болнички ходник је био језив и празан. У чекаоници нека
оштра хладноћа. Нису ме пустили унутра. Вечност је постала ништавна наспрам
тог чекања. После гомиле изгрицканих ноктију и погледом излизаних бројева на сату,
изашла је сестрица и рекла: - Остаће на посматрању у болници. Ви идите кући.
Зваћемо Вас ако дође до неких промена.
Целу ту ноћ сам провела у болници, на
степеништу, у улазу, крај врата, у ћошку ходника, и сваку следећу, и следећу...
доносила бих им чоколаде и шарене сличице, певала им песмице које су волели,
али ни једном се нису насмејали, ниједном нису затрептали, нити устали из
кревета. Пролазили су дани, недеље... а онда сам добила извештај из болнице:
- Драга Госпођо,
Дужност нам је да
Вас обавестимо писменим путем о тренутном стању пацијента. Након извршених
детаљних анализа и вишенедељног посматрања, утврђена је следећа дијагноза:
Лептири у Вашем стомаку болују од досад непознатог вируса туге. Учинићемо све што је у нашој моћи.
С поштовањем, доктор
Разум
Они се никад нису вратили. Болест је била заразна. Убрзо након тога разболео се и доктор Разум, и умро. За њим су отишли и Срце, Воља и Снови.
Док сам им полагала венце, угледах лептира на једном
цвету. Нешто ме заголица на дну стомака. Госпођа Нада је још увек била
жива.
No comments:
Post a Comment