ДОДЕЛА НАГРАДЕ ЗА ДОВРШЕТАК ПРИПОВЕТКЕ "СЕКЦИЈА" ДР ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА - ДЕО ИЗ ОБРАЗЛОЖЕЊА ЖИРИЈА

МИШЉЕЊЕ СТРУЧНОГ ЖИРИЈА 

(Жири - доктори филологије: Проф. др Душан Иванић, Др Ружица Јовановић и Др Славица Јовановић)

Др Душан Иванић и 
Снежана Писарић Милић

 Проф. др Душан Иванић (део образложења жирија)

,,Упадљив одзив на конкурс (55 учесника) показује да приповједни текстови нису само оно што је њихов аутор написао, већ и оно што поводом њих може читалац мислити. Модерна дисциплина или метод у проучавању приповједачких дјела, когнитивна наратологија, хоће да каже како је наш свијет отворен према свијету текста сопственим (нашим) искуством, имагинацијом као дијелом нашег бића, те да свако од нас другачије разумије и доживљава текст, без обзира што је он у словима и ријечима исти за све.

 Недовршена приповијетка Секција је међу Лазаревићевим текстовима из заоставштине (не рачунајући Швабицу) најразвијенија. Аутор је у њој обликовао уводни дио до заплета и назначио основне елементе расплета, односно судбину јунака: државног званичника, судског писара Илију на службеној ексхумацији покојника (умро усљед тешког рањавања у сеоској свађи) убије његов син Живан, противећи се да се леш откопава и вади из гроба. Иза писара остаје жена и четворо дјеце, без правог издржавања. Убица, свјестан почињеног гријеха, за вријеме и послије издржане казне кришом помаже дјецу да се школују, шаље им помоћ о празницима, а породица писарева не зна ко то чини. Најстарији син одраста чекајући да се освети, и кад му се пружи прилика, убија Живана и сазнаје истог часа да убија добротвора породице. 
Учесници конкурса су били обавезни да поштују Лазаревићев текст и сиже у цјелини (заплет, елементи расплета, исход). Дакле, они нису имали велику слободу имагинативне надградње, јер је фабула задата. Могла се допуњавати узгредним сценама, околностима достављања помоћи, животом породице покојног Илије писара, одрастањем дјеце/синова и избором ситуације у којој ће се извршити освета, те реакцијама свједока/посматрача или каснијим одјецима на тај мучан чин. 
У основи заплета и расплета лако је препознати елементе Лазаревићеве поетике: у оба случаја је нека врста парадоксалног, или трагичног обрта, у којему страда „невини кривац“: Илија, свјестан да се сукобљава с патријархалним нормама (које би и сам поштовао), као исправан службеник хоће да обави „државни“ посао. Син Илијин се свети (иако је убица већ кажњен затвором), по истим, патријархалним нормама. Парадоксална је и позиција убице који постаје добротвор, и позиција осветника, који убија – убицу добротвора. 

У Секцији се види колико је Лазаревић писац танке линије суочавања крајности, раздвајања и спајања свијета наше фоклорно-патријархалне културе и културе модерних времена (која се ослања на државу, њен закон, и њену силу), са свијешћу да постоји и друга, архаична страна поимања свијета, која такође има своја правила и своја виђења правде... Тако Лазаревић остаје жив глас прошлости који одјекује и међу писцима и међу читаоцима, провјеравајући њихово осјећање правде и права, трепет душе, смисао слутњи и снова. 

Пред учесницима конкурса се нашао у први мах једноставан задатак: да попуне празнине које је Лазаревић већ назначио у нацрту приповијетке. На њима је, међутим, био терет који се тицао стила, емотивности, лексике и онај крајње специфичан спој Тургењева и Гогоља, како је дефинисао Лазаревића његов пријатељ Лаза Костић! Та нарочита хумористичко (па чак и гротескно)-сентиментална црта Лазаревићевог излагања тешко се опонаша, камоли да се досеже. Оваква допуна, како је предвиђена конкурсом, обухватала је сплет сложених умјетничких захтјева и рјешења. Добитница награде је успјела да искористи предложак, оно што је у заоставштини, да усвоји Лазаревићев рјечник, оствари или, боље речено, продужи већ дати ритам приповиједања и изабере ситуације и односе међу актерима које повезује патос страдања и нека врста више правде као трагичне заблуде. По Драгиши Живковићу та је приповијетка, да је довршена, могла бити својеврсна српска умјетничка презентација `злочина и казне`. Можда ће се послије овог завршетка примаћи томе циљу!?,, (Проф. др Душан Иванић, део образложења жирија)

Додела награде Снежани Писарић Милић за
довршетак приповетке "Секција" др Лазе Лазаревића.
Награду предаје директорица Високе школе струковних
студија за обр. васпитача у Шапцу

Снежана Писарић Милић

 ДР Ружица Јовановић 

,,Заокружити целину а не рећи нешто већ речено, није толико једноставно, али јесте интересантан изазов. Генерација, не само професора, која је васпитавана атеистички а обрела се у времену новообожавања религије, увек је у проблему да помињући теолошке појмове у нечему не погреши. Зато ћу прибећи добрим старим природним наукама, које тврде да се енергија не може уништити, већ само мењати свој облик. Ако нам се, однекуд, где те енергије умних великана бораве, Лаза Лазаревић само насмешио због овог нашег подухвата - урадили смо нешто добро. Није мало благи осмех Лазе К. Лазарeвића. То је више него довољно..."

Снежани Писарић Милић, повеља за
довршетак приповетке "Секција" др
Лазе К.Лазаревића