Usne
Bile su najlepše koje sam videla,
svojima dodirnula,
vrhom prsta dotakla,
dnom dno ispitala.
Nežne poput svile
za moje su bile,
i moje tebi mile,
jedna drugoj se snile.
Uklopile se lepo,
po mraku, na slepo.
Bile su ko san,
čekale su dan,
novi dodir znan.
Al' nisu ga sačekale.
Ostaše očima dar,
slici sećanje na čar.
Na tren su bile par.
Malo li je, zar?
svojima dodirnula,
vrhom prsta dotakla,
dnom dno ispitala.
Nežne poput svile
za moje su bile,
i moje tebi mile,
jedna drugoj se snile.
Uklopile se lepo,
po mraku, na slepo.
Bile su ko san,
čekale su dan,
novi dodir znan.
Al' nisu ga sačekale.
Ostaše očima dar,
slici sećanje na čar.
Na tren su bile par.
Malo li je, zar?
 |
| Mariola Pantelić |
No comments:
Post a Comment