Snežana Pisarić Milić - Blog otvoren za sve koji vole i znaju da pišu i šire magijsku moć pisane reči, kao i za one kojima je potrebna podrška i pomoć da dođu do svoje knjige.
Translate
Sunday, 27 July 2014
Sunday, 20 July 2014
Friday, 18 July 2014
Friday, 11 July 2014
"SAMO DA NE PRESTANEM DA VOLIM" - RENATA CVETKOV
Kotrljaju se dani u kojima lažem sebe da želim da prestane ovaj nespokoj
kojim živim od kada ploviš mojim morima,
u nemoć koju osetim kad si mi blizu,
pa se u tajnosti molim;
samo da ne prestane,
samo da ne prestanem da volim!
Udahnem, tako, vazduh koji izdahneš,
pa te gledam dok odlaziš i brojim korake
koliko još mogu da zadržim dah,
dok kao pod vodom učim da dišem.
I peče me u grudima ta progutana istina,
širi mi srce koje se kida, razara, boli,
al 'samo da ne prestane,
Samo da ne prestanem da volim!
Wednesday, 9 July 2014
Tuesday, 8 July 2014
"U RITMU ZATVORSKOG BLUZA" - RENATA CVETKOV
U RITMU ZATVORSKOG BLUZA
U jednoj maloj zemlji, negde na
severu, živela je jedna bogata žena. U njenom vlasništvu bilo je jedno posebno
imanje. Mnogi su želeli da ga imaju, mnogi su joj zavideli, neki bi dali sve da
se samo prošetaju tom gustom šumom i nestanu u brdima. Dolazili su kupci sa
svih strana sveta, nudili zlato i svakojaka čuda, ali taj posed nije bio na
prodaju.
Imanje je imalo prostranu nežnu
ravnicu koju je grlila gusta šuma. Neko čudno, talasasto drveće, nalik na tužne
vrbe, celom krajoliku davalo je bajkovitu notu. U toj šumi živeli su Mesec i
zvezde. Na sredini ravnice dva zelenkasta jezera ručala su Sunce. U njima su
plivale želje. Malo niže nalazila se pećina sa dva uska otvora iz koje je, na
crvene stene nalik na korale, duvao blagi povetarac. Spustivši se još niže,
uskom,kao izvajanom stazom naišli bi na dva brda. Ono što je u tom
predelu bilo neobično jeste građevina koja se nalazila u sredini. Bila je
ograđena sa 24 bele daščice.
Ta zgrada bila je - zatvor!
Sunday, 6 July 2014
Tuesday, 1 July 2014
POEZIJA I - MIRA ŽIVKOVIĆ
Kad suze prospeš
bez pokrića
po nekoj tkanini
istkanoj snovima
koju ne osetiš
već samo slutiš
da te pokriva
a hladnoća te obuzima
tad nema toplote
koja pupoljak ljubavi
na svet donese..
kad mašti previše daš
životu oduzmeš
ne sanjam više
da se ne zaledim
na putu od trna
do ruže
što bi još na reveru tvom da miriše
Mira Zivković
bez pokrića
po nekoj tkanini
istkanoj snovima
koju ne osetiš
već samo slutiš
da te pokriva
a hladnoća te obuzima
tad nema toplote
koja pupoljak ljubavi
na svet donese..
kad mašti previše daš
životu oduzmeš
ne sanjam više
da se ne zaledim
na putu od trna
do ruže
što bi još na reveru tvom da miriše
Mira Živković, Novi Sad |
Subscribe to:
Posts (Atom)