Kotrljaju se dani u kojima lažem sebe da želim da prestane ovaj nespokoj
kojim živim od kada ploviš mojim morima,
u nemoć koju osetim kad si mi blizu,
pa se u tajnosti molim;
samo da ne prestane,
samo da ne prestanem da volim!
Udahnem, tako, vazduh koji izdahneš,
pa te gledam dok odlaziš i brojim korake
koliko još mogu da zadržim dah,
dok kao pod vodom učim da dišem.
I peče me u grudima ta progutana istina,
širi mi srce koje se kida, razara, boli,
al 'samo da ne prestane,
Samo da ne prestanem da volim!
Tvoje lice i to krupno oko
pokrilo moj svet kao nebo,
pa grmi samoća nad mojim krovovima,
Seva seta i pljušti kiša,
nikog nema da me pokrije,
od tuge da me sakrije,
pa šapućem;
samo da ne prestane,
samo da ne prestanem da volim!
Drhtaj, ludilo, iščekivanje,
uzaludno nadanje o koje sam ovisna,
ta beskrajna ljubav koja nije i nikad neće biti uzvraćena,
tvojim odbijanjem išibana,
Suzom pojim đavola sa svog ramena,
a od želje gorim,
dobro je;
samo da ne prestane,
samo da ne prestanem da te volim!
No comments:
Post a Comment