Kad suze prospeš
bez pokrića
po nekoj tkanini
istkanoj snovima
koju ne osetiš
već samo slutiš
da te pokriva
a hladnoća te obuzima
tad nema toplote
koja pupoljak ljubavi
na svet donese..
kad mašti previše daš
životu oduzmeš
ne sanjam više
da se ne zaledim
na putu od trna
do ruže
što bi još na reveru tvom da miriše
Mira Zivković
po nekoj tkanini
istkanoj snovima
koju ne osetiš
već samo slutiš
da te pokriva
a hladnoća te obuzima
tad nema toplote
koja pupoljak ljubavi
na svet donese..
kad mašti previše daš
životu oduzmeš
ne sanjam više
da se ne zaledim
na putu od trna
do ruže
što bi još na reveru tvom da miriše
 |
| Mira Živković, Novi Sad |
No comments:
Post a Comment