"SVE ŠTO BI DAO, BILO BI MALO" - MIODRAG JAKŠIĆ

SVE ŠTO BI DAO, BILO BI MALO

Povlačim dan, ostavljen, u rezervoaru 

najlepših nadanja.
Volim je i pletem joj stih, u dolasku,
pretvoren u organsku potrebu
susreta.

Osvojen, umiren, osećam pobedu besmrtnog vojnika ljubavi.
Trebam je i bliskost osluškujem, tišinom, prepoznavanja,
približen do rukohvata, dodira bespusnog.

Ne pravdam, nikada, vremenu postupke,
poteze svoje,
nek ono sabira sate, minute...
Neka se međusobno, broje.
Sve što bi dao, bilo bi malo.
Ka njoj krenulo... i ostalo.

Ne stavljam vekove u štekove.
Nije mi vreme, breme.
Lepotom omamljen....
Ostadoh slep i nem.
Svaki je tren,
od danas,
njen.

Miodrag Jakšić, Beograd