ŽIŽICA SREĆE
Bila je sama sred nakog racepa
osećanja koja se krpe i nastavljaju.
Opet je došao da spoje platno koje se cepa
i pokušaja da neku čudnu vezu spašavaju.
A samo veče pre toga desila se ona,
desila se vatra upaljena na sred betona.
Na brzinu zakazan sastanak dva usamljenika
a popeli su se u trenu na vrh svetionika.
Vikao je "Volim te!" Smejala se glasno,
i tog maha iskrivi se štikla i pede mu u ruke strasno.
Ne, nije ljubio lice ispod svoga što viri
već je uzajamni smeh pokušao da smiri.
Bili su zaneseni čudom od hemije
spojila je dva stranca u serd Skadarlije.
Išli su ko gva zaljubljena mlada biča
kao da su se napili sto litara pića.
Ona je išla u drugi grad.
Autobus krene ruke se za prozore lepe,
"volim te ne zaboravi " - gleda u njene oči lepe
"volim i ja tebe, zauvek!"- ona ga miluje pogledom sete.
Sutra je od ljubavi ostalo mnogo, mnogo štete.
Nikada se više nisu sreli,
A zaista su se voleli!
 |
| Milica Aranđelović, Beograd |
No comments:
Post a Comment