"NOĆAS" - MILICA ARANĐELOVIĆ

NOĆAS

Topla usta čekaju
da se iz sna trgneš.
i u oko zeleno smesti
pogled za kojim čezneš.

Svila miluje telo...
Klizi kao želja skrivena.
Snene je ruke guraju,
ne otkrivaju požudu.

"NAIZGLED" - DALIBORKA TERZIJA DRAGIČEVIĆ

NAIZGLED

U zemlji na brdovitom Balkanu rodio se dečak, naizgled isti kao i svi dečaci na svetu. 

Naizgled. Ovaj dečak je imao kao i većina drugih: mamu, tatu, brata i svu užu i širu rodbinu. Imao je dom, grad, državu. A onda su neki, naizgled ljudi, srušili prvo državu, pa grad, kuću, rasuli rodbinu, porodicu. Ostao je dečak.

Naizgled, običan, sa mamom i bratom, bez države, grada, kuće. Ratne godine odvele su ga u drugo ratom zahvaćeno područje, a odatle ih život dovede u Srbiju. Hrvatska, Bosna, Srbija - sve to beše jedna, njegova zemlja. Odjednom se pretvori u tri! Rastao je dečak u momka, čoveka, muža i oca. Uspešnog velikog dečaka. Bogat mamom, bratom, ženom, decom, prijateljima, uspesima...

"IZ VRATNICE SEĆANJA" - ZORKE IVANOVIĆ MARJANOVIĆ

                                                         

      Zbirka pesama „Iz vratnice sećanja“ je poetski prvenac Zorke Ivanović Marjanović. Istina, ne deluje da je tako. Kao da je veštinu pravljena stiha sa rođenjem u prvoj suzi donela. Sa lakoćom se stvaraju strofe, samouvereno se nižu rime, izgrađujući smelo svoj pesnički identitet. Stil je jednostavan, svima razumljiv, a opet sve je tako originalno lepo, tanano, protkano mudrostima ponetim sa kućnog praga kao i onim sticanim na kružnom putu života. Znamo da je najteže pisati jednostavno, jer su dubina i jačina lakoće i razumljivog kazivanja uvek bili mera za savršenstvo.

"ROD STJUART MI PLATIO KIRIJU" - Novine "VESTI", 25.05.2014.

Autor: Suzana Sudar

originalna veličina teksta

"TO NISAM JA" - MILICA ARANĐELOVIĆ

TO NISAM JA


Ne kuni, ne sudi ga. Grešna sam jadna,

najgrešnija. Odluka Božijih

suza je pala na ruke tvoje i osramotila

tešku i stradalnu iskrenost njihovih.

"ŠKOLJKA ZA MARIOLU" - SNEŽANA PISARIĆ MILIĆ

ŠKOLJKA ZA MARIOLU

***

Rekao mi je, krijući poraz u očima – Umoran sam od čekanja! Ne mogu se iz kamena piti sokovi života. Nikada te ne mogu imati, jer te nemam čime kupiti. Tvoj otac te neće  pokloniti. Napuštam naše malo selo.

Odgovorila sam tiho, dajući nadu njegovom ugašenom pogledu – Pobegnimo zajedno! Otac će nam oprostiti.

Ponovio je, odsutno, nekoliko puta - Mlada si, čekaj me... doći ću po tebe...

U mislima je već bio negde daleko.