NAIZGLED
U zemlji na brdovitom Balkanu rodio se dečak, naizgled isti kao i svi dečaci na svetu.
Naizgled. Ovaj dečak je imao kao i većina drugih: mamu, tatu, brata i svu užu i širu rodbinu. Imao je dom, grad, državu. A onda su neki, naizgled ljudi, srušili prvo državu, pa grad, kuću, rasuli rodbinu, porodicu. Ostao je dečak.
Naizgled, običan, sa mamom i bratom, bez države, grada, kuće. Ratne godine odvele su ga u drugo ratom zahvaćeno područje, a odatle ih život dovede u Srbiju. Hrvatska, Bosna, Srbija - sve to beše jedna, njegova zemlja. Odjednom se pretvori u tri! Rastao je dečak u momka, čoveka, muža i oca. Uspešnog velikog dečaka. Bogat mamom, bratom, ženom, decom, prijateljima, uspesima...
Rekao bi čovek, pa taj dečak ima sve, i bio bi u pravu. Ima je sve, preticalo je i za druge, za one koji nemaju. Stvorio je svoj dom, svoj grad, svoju državu. U njoj je uređivao stvari za svačije dobro. Tom malom, velikom dečaku počelo je nedostajati nešto. Pitam se da li je znao da se to nešto zove ljubav? Tragajući za kockicama u mozaiku života, razbi se porodoica, dom i stvori se ubrzo druga.
Dorastao je mali, veliki dečak i tim izazovima i obogati se za još jedno malo biće. I gle, pomisli, kako je baš to kocka koja je nedostajala u njegovom, naizgled, divnom životu. Nastavi graditi i živeti svoje snove.
A onda, opet su došli, naizgled ljudi, sada neki drugi. Razbiše novog, izgrađenog dečaka. Polomiše njegov grad, njegove snove i premestiše ga u svoj čvrsti, okovani, sumorni. Njegova zemlja razbi se u njegovom oku i njegovom srcu. Disao je mali, veliki dečak pet meseci, ali nije živeo. Preživljavao, ali ne i živeo. Dani kao godina. Ali, prošlo je.
Po izlasku iz okovanog grada shvati da je stvarnost sada mnogo drugačija, da su mu srušene godine i da sedi u svom gradu, u svojoj kući, ali ovoga puta sam.
Pamtiću dečaka po neobjašnjivoj bliskosti od prvoga dana, po tišini koja ga je odvajala. Tužan na milion načina i srećan na još milion drugih. A ti, mali, veliki dečače, čoveče pamti kako sam ja sve to razumela, a da te nikada nisam upoznala.
 |
| Daliborka Terzija Dragičević |
No comments:
Post a Comment