 |
| Danijela Glišić, Beograd |
I kažete, ne možemo dalje.
- Ne, draga gospo, tamo su bespuća, noć je. Reče kočijaš.
- Zaustavite, dalje putujem sama.
- Kako da objasnim svoj ostanak, kada stignem Vašoj kući?
- Ne plašite moje konje, oni me prevoze kroz vreme, nehotice. Samo mi, molim Vas, približite kofer.
- Oh, težak je.
- Šta je u njemu?
- Časovnik.
- Od mermera.
- Od čežnje.
- Šta je po vama časovnik?
- Ćutljivi hod neprolaznosti.
- Kuda sa časovnikom koji nema klatno, ne broji sate ni minute?
- Kroz vreme, do spoznaje.
- Šta je za Vas vreme?
- Pogled ka beskraju.
- A spoznaja?
- Utapanje u prinetost.
- Noć je... I gluvo doba. Sačekajte zoru.
- Ponovo Vas molim ... ne plašite moje konje.
- Kako ćete kroz gustu noć? Za ime veka, ne poznajete put.
- Za ime veka, poznajem taj put.
- kako ću objasniti..
- Vi ste dobar čovek, ali ne i odan. Kad' kažem "kroz bespuća", ja to i mislim, kroz bespuća...
- Šta ako Vas na putu uhvati nevreme, zaveju Vas snegovi, vratićete se promrzli. Ako se polome kočije? Konji ako ožedne?
- Ne verujete mi dovoljno! Sva prostranstva ovog sveta čuvaju me. Zar ne vidite predele nagnute, kupaću se u dubokim vodama, roneći po plaveti sakupiću snagu. Napojiću ate. Voleće me kiše, i snegovi, uz put, jer prema njima isto osećam . Pratiće me ale i srebroljubci, ne kažem. Ali oni samo prate... Nije ni Vaš povratak bezazlen. Ako Vas otpuste radi mog odlaska, recite da ih zavetujem, da to ne čine. Jer Vi ste dobar čovek. Razumeće to moj otac.
- Zbogom, gospo. Terajte... Napred. Kroz vreme do spoznaje.
- Zbogom dobri kočijašu.
- Ne, draga gospo, tamo su bespuća, noć je. Reče kočijaš.
- Zaustavite, dalje putujem sama.
- Kako da objasnim svoj ostanak, kada stignem Vašoj kući?
- Ne plašite moje konje, oni me prevoze kroz vreme, nehotice. Samo mi, molim Vas, približite kofer.
- Oh, težak je.
- Šta je u njemu?
- Časovnik.
- Od mermera.
- Od čežnje.
- Šta je po vama časovnik?
- Ćutljivi hod neprolaznosti.
- Kuda sa časovnikom koji nema klatno, ne broji sate ni minute?
- Kroz vreme, do spoznaje.
- Šta je za Vas vreme?
- Pogled ka beskraju.
- A spoznaja?
- Utapanje u prinetost.
- Noć je... I gluvo doba. Sačekajte zoru.
- Ponovo Vas molim ... ne plašite moje konje.
- Kako ćete kroz gustu noć? Za ime veka, ne poznajete put.
- Za ime veka, poznajem taj put.
- kako ću objasniti..
- Vi ste dobar čovek, ali ne i odan. Kad' kažem "kroz bespuća", ja to i mislim, kroz bespuća...
- Šta ako Vas na putu uhvati nevreme, zaveju Vas snegovi, vratićete se promrzli. Ako se polome kočije? Konji ako ožedne?
- Ne verujete mi dovoljno! Sva prostranstva ovog sveta čuvaju me. Zar ne vidite predele nagnute, kupaću se u dubokim vodama, roneći po plaveti sakupiću snagu. Napojiću ate. Voleće me kiše, i snegovi, uz put, jer prema njima isto osećam . Pratiće me ale i srebroljubci, ne kažem. Ali oni samo prate... Nije ni Vaš povratak bezazlen. Ako Vas otpuste radi mog odlaska, recite da ih zavetujem, da to ne čine. Jer Vi ste dobar čovek. Razumeće to moj otac.
- Zbogom, gospo. Terajte... Napred. Kroz vreme do spoznaje.
- Zbogom dobri kočijašu.
 |
| Čuvari vremena |
Bravo!
ReplyDelete