U PROLAZU
Da zastanem,......
čula sam
fijuke nadolezećih vetrova.
Iskosa sam ugledala i pružene ruke.
Hvataju prve opale listove ,
ove rane jeseni.
Da se zaustavim ,
stanem.
Učinile su mi se tople te ruke
slučajnog prolaznika.
Svi su se susreti
sveli na puku prolaznost.
Na sjaj iz dogorelog
odsanjanog života.
Počeće hlade jesenje kiše ,
mokra u nekom haustoru
sačekaču opet tople ruke,
u prolazu,
Jedan jecaj sreće
i opet hladni vetrovi
razneče iščupan osmeh
odsanjanog sna.
Da zastanem,......
čula sam
fijuke nadolezećih vetrova.
Iskosa sam ugledala i pružene ruke.
Hvataju prve opale listove ,
ove rane jeseni.
Da se zaustavim ,
stanem.
Učinile su mi se tople te ruke
slučajnog prolaznika.
Svi su se susreti
sveli na puku prolaznost.
Na sjaj iz dogorelog
odsanjanog života.
Počeće hlade jesenje kiše ,
mokra u nekom haustoru
sačekaču opet tople ruke,
u prolazu,
Jedan jecaj sreće
i opet hladni vetrovi
razneče iščupan osmeh
odsanjanog sna.
 |
| Milica Aranđelović |
No comments:
Post a Comment