"NA VRHU TVOG ORMANA" MARIOLA PANTELIĆ

NA VRHU TVOG ORMANA

Na vrhu tvog ormana...
Njene korice sakupile su prašinu,
Kao i dosta straha tvog od čitanja...
I spoznaje - jedne ličnosti, i žene,
I pesnika, i sanjalice,
I neracionalnih stavova!

Na vrhu tvog ormana...
Ona ostaće da čuva -
Tajne utkane u redove,
Koje možda otkrio bi
Pronicljivi ti um, kroz oči tvoje,
Kad bi samo želele da gledaju!

Na vrhu tvog ormana...
Pod nekim peskom,
Kroz mnogo godina...
Možda će neko dete pitati
“Tata, šta ona traži ovde?”
I onda ćeš se prisetiti!

Na vrhu tvog ormana...
Na čekanje je stavljenja,
Jedna knjiga za čitanje,
Jedna duša za otkrivanje.
Za tren zastaćeš, ali odgovor
Ni tada nećeš, ni znati ni dati!

Na vrhu tvog ormana...
Shvatićeš tada da nije ni važno,
Gde se nalaze i knjiga i žena,
I da im večno boravište
Može biti, na dnu ormana,
Ili mora, ili okeana!

Na vrhu tvog ormana...
Više neće imati isto značenje,
Jer ličnost i žena, i pesnik, i sanjalica
Više neće mariti za pronicljivi um,
Niti za oči, koje će možda,
Tek tada, poželeti da gledaju!

Mariola Pantelić, Beograd

 Iz zbirke "Venac od snova"