Uvod u knjigu "ŽIŽI" Mirjane Uzelac (najbolji roman za tinejdžere u 2016. godini)

1.RINGIŠPIL

Mirjana Uzelac, autor i Zorica
 Petrović na Sajmu knjiga,
2016.-  štand Portalibris

Kuću porodice Žižić rano leto počastilo je prelepim ružama penjačicama. Šepurile su se i uzdizale do samog krova.

Ulazna kapija zaškripala je kada ju je Miša otvorio. Interfon nije radio pošto ga Žižin tata još uvek nije bio popravio, pa je mogao da ulazi i izlazi ko je hteo i kada je hteo. Bili su na izvol'te.

„Žiži“, pozvao je drugaricu.Niko se nije odazvao na ovo ime. Miša prisloni dlanove uz usne i razdra se iz sveg glasa. „Živana!“

„Mišo, u kućerku je“, reče mu Živanina majka Janja, a onda se nagnu kroz prozor i povika: „Živančice!“

Živančica ih očito nije zarezivala ni dva posto, jer se nijeodazvala ni na treći poziv.

„Idi bolje po nju jer ćete, koliko vidim, ponovo zakasniti u školu.“

Miša klimnu glavom i uputi se kroz špalir smaragdnih tuja. Protezale su se duž čitavog placa.

Dvorište je bilo podeljeno tarabom na dva dela. Prednje, domaćinsko, za koje bi se moglo reći da je bilo kao pod konac, i ono drugo, Žižino. Po sredini je bila kapija, taman tolika da prođe kosačica za travu.

„Pozdravi roditelje“, reče mu Žižina majka.

O knjizi ŠEZDESET OBLIKA MOZAIKA LJUBAVI Zorke Marjanović Ivanović

  ŠEZDESET NIJANSI ODRASTANJA

Zorke Marjanović Ivanović

Posle prve pesničke knjige Zorke Marjanović Ivanović, Iz vratnice sećanja, stiže nam uz kišovito proleće rukopis Šezdeset oblika mozaika ljubavi. Pesme su tematski jasno određene. Ljubav je početak i kraj, svrha i smisao postojanja. Zaslužna za sve puteve i stranputice. Nekad je kletva, ponekad blagoslov. Poigrava se sa dušom, poklanjajući joj raspon od lepote ispunjenosti do bezdana praznine, jer je tanka linija od ljubavi do mržnje. Znamo da je najveća suprotnost ljubavi ravnodušnost. Ali, boli i praznina.

O knjizi SAMA KAO PANJ Dušanke Dunje Milatović

O knjizi SAMA KAO PANJ Dušanke Milatović

ODA TIŠINI

Nakon čitanja Dušankinih stihova tišina se nameće kao neophodni uslov za potpuni doživljaj pročitanog. Tu je tišina komponovala melodije reči, dok su strahovi igrali ruski rulet sa umornom dušom. Ona je mozaik ljudskih duša koje se traže i nalaze, kojih je sve više, tako da se spajaju u celovitu sliku ljubitelja pesnikinje i nje same. Dušankine pesme bi se mogle nazvati i Oda tišini.

Šta reći o pesnikinji koja leta doživljavala kao zime, život kao trulog slugu i ubogog siromaha, a zemlju u kojoj se rodila da joj lišće u sred leta žuti?