ПЕСМА ЗА ОНО СУТРА - СВЕТЛАНА БИОРАЦ МАТИЋ

ПЕСМА ЗА ОНО СУТРА

Баш ме брига шта ће са мном бити
кад се душа у облаке вине,
хоће ли ме неко ожалити
да ли ће ми спомиљати име.

Ја не живим за сутра и славу
већ све данас узимам и дајем,
не треба ми венац од ловаора
и не желим кроз сутра да трајем.      


Нек ме спале и нека ме проспу
по рекама што ме опчинише,
да л' ме славе и да ли ме пљују
зар је важно кад ме нема више.

Све љубави, грехове и чежље
с мојом душом кренуће пут Хада
и стварно ми неће бити важно
да л'ће неко заплакати тада.

Кад ја одем горе, за облаке,
да се дивим Месечевој мени
нимало ми неће бити важно
ко и шта ће причати о мени.

Кад ја одем трагом месечине
кад вам кажем своје задње збогом
све ћу друго оставити вама
само осмех понећу са собом.

Светлана Биорац Матић,
Алексинац