"TEBI" i "SEĆANJE" - neke pesme imaju posebnu vrednost...i sve su vrednije što vreme više prolazi

TEBI

Padale su pahulje nežne
Padao je čitav roj
Sve su pale sem jedne
Jedna je odletela njoj.

Nežna, bela, blistavo čila
Pala je na rame njeno
Odsjaj je treperio u plavoj kosi
I palio plamen u noći.
Plamen je obasjao oči setne
Oči njene, oči plahe srne.

Snežna pahuljo, pahuljice nežna
Tvoje ime je ime njeno.
Srce Ti kao u mladog kosa
Ruke trepere kao krila kolibra
I sve mi se čini da bi mogla njima
Lečiti ranjenog Toplicu Milana
U tvojoj ruci bi zlatni kondir
Rascvetao jasmine mostarskih bašta


Emini je vetar raspleo kosu
A ti si rasplela vetru krila
I zato vetar nosi pahulje bele
I njima kiti ravnicu bačku

Ti si košavi rekla da stane
Pred lepotom snežno belom
Da ostavi pahulje bele
Na nežnim glavama ljubičice plave
Procvetale ove zime
Na travnjaku ispred doma mog.


Samo za Tebe od 
Jelice Petrović, nastavnice biologije
(21. februar 2001. - OŠ "Laza Kostić")


SEĆANJE

Sedim, posmatram i vidim
Snežna belina je oko mene
Inje je okitilo sve...
Beli se gradnje, žbunje,
I moje sećanje je belo...

Kroz belinu inja vidim oči
Čudno svetle, setne, snene...
I, čini mi se, da su te oči nekada bile
Živa vatra
U njima je boravila sreća
Veća i šira od sremske poljane.

Pitam se stalno,
I tražim u sećanju vreme,
Kada joj je vetar mrsio kosu,
Kada su mirisale ljubičice u januaru
Kada je neko osedlao vilinog konjica u letu
Kada su zrikavci pevali pesmu
Nekome ko sada nije tu,
Kada su paucima pokidali mrežu
Zato što je razumeli nisu.

I sada pahulja svetluca u kosi
Neke, meni nepoznate žene,
I meni, i njoj, i toj ženi
Neke su niti pukle!
Neko je zaboravio koliko sreće daje prijateljstvo

Proći će zima i beli dani
Olistaće lipe, jorgovani
Jasmin će samo sećati na dane
Injem okićene, snegom okupane,
A ja ću se izgubiti u moru poljskog cveća
Tražiću moje viline konjice,
Tražiću dolinu zrikavaca,
Poljanu ptice pastirice,
I neću biti srećna.
Zašto?

Zato što su mi se prijatelji
Rasuli kao biseri po belom svetu
A ja sam nemoćna da ih sakupim
I prigrlim, sem u sećanju
Moje  pitome duše.

Tebi od Jelice, 26. februara 2003.
(A ja više nisam u toj školi, a Jelica je u penziji)

Kolektiv OŠ "Laza KostiĆ" na ekskurziji, i Jelica Petrović