БАЈКА О УЧЕЊУ
 |
| РЕНАТА ЦВЕТКОВ са луткама направљеним од материјала за рециклажу |
ЛУТКЕ:
- Марко (дечак, ученик)
- Отац (бесни Марков тата)
- Цар Јулије Цезар (војсковођа обучен у тогу, с
ловоровим венцем на глави)
- Кристофер Колумбор (морепловац који држи глобус)
- Чарлс Дарвин (биолог, са брадом)
- Алберт Ајнштајн (у оделу, с чупавом косом и
брковима)
- Исак Њутн (има дугу косу, у средњевековној одећи
и држи јабуку)
- Новак Ђоковић (у белом дресу тенисера, с рекетом
у руци)
- Свети Сава
I ЧИН
(Дечак Марко лежи на поду
собе и на глави држи часопис, слуша музику Lady Gaga-Bad Romance музички прилог
бр.1 . По соби су
разбацане књиге, а крај њега је отворена, празна школска торба. Из даљине се
чује глас оца)
Отац: Марко! Марко!
Марко: Људи мисле да
је најопаснија животиња на планети лав, али није. Најопаснија животиња је бесни
тата! Када чујеш тај страшни крик из даљине...
(опет се чује отац, муз.прилог бр.1 појачати,а затим стишати)
Отац: Мааарко!
Марко:
Лези на земљу и прави се мртав!
(отац улази у собу, муз.прилог бр.1 појачати)
Отац: Марко, устај!( муз.прилог бр.1 стишати)Погледај собу на
шта личи! За то време док си читао те глупости, могао си све да научиш! Хајде,
хајде... немој још једном да долазим!
Марко: Али, тата, нису
то глупости! Ево, пише, како је Лејди Гага одлучила да одржи концерт у свемиру!
Отац: (бесним гласом)
Ако одмах не почнеш да учуш, има да те лансирам у свемир, па ћеш гледати
концерт из првог реда!
Марко: Знаш, тата, па
то и не би било тако лоше...
Отац:
Марко!
Марко: Добро, добро...
али, само да прочитам шта је то Ђоковић рекао...
(отац му отима новине и
баца. Док одлази говори...)
Отац: Е, тако!
Покупи те књиге, како те није
срамота! У моје време нисмо имали из чега да учимо, а данашња омладина не зна
да цени то што има. Све им пружиш, све им даш, опет не ваља! Ех, да знају сви
ти великани из књига на шта су спали, да их овакав дудук баца около, к`о да су
лутке, побегли би главом без обзира.
(отац је отишао, а Марко
седа на под и док узима књиге говори)
Марко: Е, кад ја не би
имао из чега да учим! Баш би то било екстра. Баш бих волео да све нестане из
ових безвезних књига, па да се деца одморе, играју игрице и друже на фејсу.
(чује се глас оца)
Отац: Чујем те...
(Марко отвара књиге, али оне
су празне. Тргне се и скочи)
Марко: Шта је ово? Шта
се дешава? Све је нестало! Побегли су од мене!!!
(панично шета по сцени
лево-десно)
II ЧИН
(музички прилог бр.2 Ђузепе
Верди-Аида,Слава Египту. Постепено га стишавати)
Марко: Морам да их
нађем! (устаје и излази на улицу) Али, како да их препознам када књиге отварао
нисам?! (док хода наилази на Цезара) Питаћу овог типа у хаљини! - Извините
тето, мислим чико, да ли сте, можда видели неке ликове? Досадило им је да буду
најпаметнији па су побегли, а ја, јадан, ето сад, ни крив ни дужан, морам да их
тражим. (музички прилог бр.2, постепено појачати на 5.секунди затим стишати)
Цезар: Чији си ти,
мали? Да те нису послали Гали?
Марко: Ма, какви Гали,
ајде, бре, пали!
Цезар: Ааа... Знам ја
тебе... Ти си онај Марко што историју неће да учи, па своје родитеље стално
мучи. Ти мене не препознајеш? Срамота! Оваквог јунака у целом Риму било није –
Цезар ми је име!
Марко: Ако си из књиге, хајде са мном, морам да те
вратим. Иначе ће ћале да ме убије!
Цезар: А, тај „ћале“!
Да ли он позна Гале? (окреће се око себе)
Марко: Опет ти... Гали, па Гали... ма немам појма о
чему причаш, мораћеш њега то да питаш!
Цезар: Покорио сам ја тај народ
мали, јесте... Гали су се звали. Када сам стигао са својом легијом јаком,
пресудио сам Галу сваком!
Марко: Тек тако ти дошло, да их, ето, мало
разбијеш?!
Цезар: Знаш... двоумио бих се ја,
није да не би, али одједном „коцка је бачена“ (гласно) ја рекох себи!
Марко: Опа, коцкар си био, а завршио у историји?!
Цезар: Какав коцкар, јунак прави,
коцка је бачена у мојој глави! Па са легијом од 1000 војника, померих границе
до реке Рајне, о победе моје сјајне и бајне! Народ је клицао када сам у Рим
стигао. На главу ми ловоров венац ставили, доживотна конзулска овлашћења ми
дали!
Марко: А знаш ли ти, Цезаре, кад Ђоковић заигра, е, то
је борба права. Ма какав ловор и мирођија, победи Ноле, бре, и Федерера и
Надала.
(неко се смеје иза леђа, они
се окрећу.Чује се музички ефекат мора и невремена прилог бр.3 Долази Колумбо)
Колумбо: Ха-ха-ха... Лако
је Нолету кад сам му ја рекао да је земља округла планета, па он сад победе
ређа с једног на други крај света.
Цезар:
Крајње непристојно, треба те бацити лавовима, па ваљда се прво јави:
„Аве, Цезаре!“ (гласно), а онда причаш о својој паметној глави!
Марко: Чекај, Цезаре, друже стари, да видимо шта се
овај важан прави?!
Колумбо: Ја сам Колумбо, син мора,
прешао сам миље далеке, хтео сам стићи до Индије и Кине, али сам дошао до нове
обале неке! Преживео сам таласе страшне и све морске љуте струје, али испадох
из књиге географије, к`о са брода усред олује! (музички ефекат мора и невремена
прилог бр.4)
Марко: Извини, брате Колумбо, мало сам бацао књиге,
него да ли си срео још неког из ранца, морам све да их скупим да не би имао
бриге?!
Колумбо: (показује руком, сви се
окрећу на ту страну) Ено га тамо човек неки, буљи у кавез с мајмунима, каже да
смо сви од њега настали. Све више мислим, док вас двојицу гледам, да ту истине
има!
(Цезар креће на
Колумба да га туче. Вијају се уз музику ,,Севиљског
берберина” Ђ.Росини-увертира
прилог бр.5)
Цезар: Миран Цезаре, уз ногу, дај
да видимо ко је сад овај, побогу!
(сва тројица
прилазе Дарвину, прилог бр.6-ефекат
цвркут птица)
Дарвин: Ето доказа да смо од
животиња настали. Развијањем различитих врста свашта може да се направи. Моје
поштовање, ја сам Чарлс Дарвин, истраживач, биолог, верујем у еволуцију,
природну селекцију, а откад сам ја из биологије испао, верујем да је људски род
и боље пеимерке од тебе имао!
Марко: Нећемо сад да се вређамо, пођите сад у моје
књиге, охладите те главе луде. Још мало ће вече, а кад се ћале врати, има да
нас по родиним барама буде!
Дарвин: Роде су дивне птице, ја
бих баш волео да одем у родине баре, имају дивно перје, све те црно беле
шаре...
Марко: Види га, Цезаре, молим те, и не скрећите с
пута, буду ли књиге празне, биће и мама љута.
(Цезар, Колумбо
и Дарвин одлазе. Марко иде даље и наилази на Ајнштајна, прилог бр.7-ефекат свемира)
Марко: Баш сам гладан и мој стомак пати (држи се за
стомак). Извините, да ли знате колико је сати?
Ајнштајн: Време је релативан појам,
јер док ја гледам у сат на торњу, и док та информација до мога мозга дође, тај
запажени тренутак ће већ да прође. Ја сам Алберт Ајнштајн, желим у физику да се
вратим, па трошим тренутак причајући с тобом, да своје време скратим!
Марко: Баш сам нашао кога ћу за време да питам! Пођи
са мном, вратићу те у физику да нешто паметно имам да читам.
Ајнштајн: Паметан сам ја, него шта,
ал` паметна је и бакица та што сам је малопре у твоју торбу послао ја. Кад је
спазих помислих, то је само старица нека, а кад јој приђох мудро ми рече (почиње музички прилог бр.8 Етно музика-фрула који
се лагано стишава док траје текст) –
„Срећа је лепа само док се чека! И још ми каже – Не, немој ми прићи! Нашто то и
чему? Издалека све ко звезда сја, издалека
дивимо се свему...“
Питам је, да ли
је физичар или филозоф, кад такве ствари прича, а она на то каже: „Љубав из
срца не може да лаже!“ Десанка Максимовић јој је име, она у књигама слаже риме!
(муз.прилог бр.9 је исти као и бр.8)
Каже да је на брдовитом Балкану писала песме о
тужном дану. И то, како је Србија њена мајка, а дело јој се зове „Крвава
бајка“.
Марко: Како, бре, бајка може да буде крвава? Ти си
мало помешао виле и гориле, грашак и прашак, сове и кљове, зомби и комби! А да
се држиш ти физике тешке, да не дође опет до неке грешке?!
(долази Њутн, Бранко Коцкица-Математика прилог бр.10)
Њутн: Слушам вас причате да је
физика тешка, па то је стварно нека грешка! Математика је најтежа наука, знаш
ли како боли кад ти на главу падне јабука! Име ми је Исак Њутн, мој живот није
као твој био лак, морао сам бити страшно добар ђак! Него, срео сам сада неког
ко је из приче изашао па сам њега о гравитацији питао. Каже, кад бациш лоптицу
преко мреже, она ће да падне доле, а име му је Ноле!(муз.ефект тениске лоптице бр.11)
Марко: (гласно, зачуђено) Ноле?! Па, зар сам и њега
са постера изгубио? Боље да сам свињу у њушку пољубио!
Ајнштајн: Чуо сам за њега. И он је из
бајке, чаробним штапићем с мрежом на врху убија але и аждаје? (рикање але и аждаје, прилог бр.12)
Марко: Јој, какве але и аждаје, није вам ово бајка
ил` сан, Ноле је фаца стварна, то је јасно као дан!
Ајнштајн: Ма, јесте из бајке, цареви
му нуде руке својих кћери на тепиху црвеном, обасипају га цвећем по чаробном
штапићу дрвеном.
(Почиње музика Ole, ole,ole
we are the champion прилог бр.13, долази Новак
Ђоковић, дечак уздише)
Ноле: Чујем да о мени као о
јунаку говорите сви, да ми подвиге спомињете, да о мом успеху причате ви. Али,
рећи ћу вам једно, оно без чега не би било ни свих књига, изрека, формула,
стихова и свега вредног о чему причамо сада, ништа од тога не би било да није
напорног рада.(прилог бр.14 Етно
музика-фрула,утишати) Узмите знање, дајте труд и ништа неће бити узалуд.
Марко: Ноле, царе, могао би жуљ на мозгу добити од
учења, па зар стварно има смисла тај рад, одрицање, мучења?
Ноле: Учи, ради, труди се, слушај
шта књиге имају да ти кажу, оне су позитивне, оне не лажу. Поштуј наставнике,
оца и мајку, и твој ће живот да личи на бајку!
Ајнштајн: Видиш да је из бајке, кад
је тако сав у белом, сигурно је он оно ружно паче(оглашава се паче, прилог бр.15), а сад је постао најлепши лабуд на
свету целом! (почиње музика Камиј
Цен-Санс, Лабуд, Карневал животиња, прилог бр.16)
Марко: Јој, паметни, можда би било боље да онај ко
је овај текст написао напише и за тебе једну бајковиту монодраму, па да се
испричаш до миле воље! Него, касно је, кренимо кући, тата ће од бриге пући!
(одлазе уз Етно музику-фрула прилог бр.17)
III ЧИН
(Долазе кући.
Ајнштајн, Њутн и Ђоковић улазе у ранац, а дечак спрема књиге. Узима једну књигу
и чита. У том тренутку неко куца на врата прилог.бр18
и наставља са прилогом бр.19 ,,Ко удара тако позно”-народна песма и полако утишавати)
Марко: Ко удара тако позно, у дубини ноћног мира, на
капији затвореној, мога кућног манастира?
(чује се глас
Светог Саве)
Свети Сава: Већ је прошло тавно вече и нема се поноћ
хвата, мали Марко, учениче, отвори ми тешка врата! Светлости ми душа хоће, а
одмора слабе ноге, клонуло је моје тело, уморне су моје ноге. Ал` је крепка
воља моја, што ме ноћас теби води, да посветим живот роду, отаџбини и слободи.
Презрео сам царске дворе, царску круну и порфиру, и сад ево, светлост тражим
... хоћу међ` списе, у витрину!
(Марко отвори
врата и улази Свети Сава, појачати прилог
бр.19, затим утишати)
Марко: Нашао сам све хероје, научнике, биолога,
географа, тенисера, великана из Римског рата, сад ћу књиге да отворим и за
великог српског брата! Иди, оче, тамо у онај ранац што се плави... иди, иди, у
читанку, на другој страни. Видећеш „Химна о Светом Сави“!
(појачати прилог бр.19, затим утишати,
чује се отац, а
Марко наставља да учи)
Отац: Марко, стигао сам!
(улази у собу)
Отац: Ја сад треба да поверујем да ти још учиш?!
Хајде, хајде у купатило, касно је. Сутра ћу те испитати.
Марко: Време је релативна ствар, а учење, рад и труд
никад нису узалуд! Ево ме крећем у купатило (устаје) к`о Цезар у тријумфу на
брдо Капитол. Толико ми се спава да ми због гравитације пада глава! Знаш ли ти,
тата, да се не можеш окупати два пута у истој реци, једва чекам да кажем и
другој деци!
(крећу из собе у
купатило)
Отац: Опа, изгледа да ниси само одмарао у дебелом
хладу. У праву си за реку, ал` то не важи за каду!
(узима Марка и
односи га, прилог бр.20 В.А.Моцарт-Успаванка,
пустити јаче онда утишати док Марко разговара са оцем и на самом крају опет
појачати)
Марко: (док га отац односи) Још
нешто, тата, хајде док чекамо мајку, да ми прочиташ неку бајку!
К Р А Ј
"Сомборске новине", 02.мај 2014.
БАЈКА ОД „СОМБОРСКИХ НОВИНА“
Удружење војвођанских
учитеља је од 18. – 22. априла, у оквиру Календара смотре и такмичења
Министарства просвете и науке РС, а уз подршку Министарства културе РС,
Покрајинског секретаријата за образовање Војводине организовало Двадесети
међународни фестивал луткарства основних школа (ФЛУОШ).
Том
приликом на регионалној смотри луткарства група наставнице ликовне културе, Ренате Цветков, из ОШ „Никола
Вукићевић“, а уз помоћ наставнице музичке културе, Данијеле Кујунџић Додек,
освојила је диплому за анимацију лутака, и музичке и звучне ефекте у представи
„Бајка о учењу“. Оно што је изузетно било занимљиво јесу лутке ликова
(Новак Ђоковић, Њутн, Цезар, Дарвин, Свети Сава, Ајнштајн) које је наставница
Рената направила од „Сомборских новина“ и „Просветног прегледа“.
Ауторски
текст наставнице Цветков је том приликом прошао регионално, а затим и
републичко жирирање, да би на међународном нивоу у конкуренцији од 23 текста
аутора из Р.Србије, Црне Горе и БиХ освојио друго место. Жири у саставу:
Весна Ждрња, шеф катедре и стални професор Академије драмских уметности у Новом
Саду, Мила Гмиовић – луткарка из Бечеја, и Вера Стојшић Гашпаровски, селектор и
директор ФЛУОШ-а оценили су да је текст
наше наставнице имао добру, чврсту радњу, занимљив сценски сукоб, и индиректну
васпитну поруку, те да је на основу тога близак публици основношколског узраста
и заслужује да буде награђен.
No comments:
Post a Comment