"ЈАВИ СЕ" - СЕНКА СТИЈОВИЋ

Јави се

Теби песниче
Који још увек ветром витице кротиш
И луде земаљске ноћи
Претачеш у чаше вина
Поклањам слово
Од једне дивне речи
Која још увек живи
У недрима твог сина
Путуј спокојно

Мени неверној
Која те свакога јутра
Краде из туђих поњава
И тражи мирис тамјана
На руци која вене
Дарујем име пастира
У стаду које јењава
И тражим помиловање
За душу грешне жене



Теби и мени
Свеједно
Обоје морамо знати
Хоћу ли твоје ордење
Које крај срца носим
У духу предака гајити
Па нека као Ти пати
Или у новом лику
Коме и сама пркосим

Теби песниче
Витеже тупог пера
Што ћутиш своје ноћи
Док туђе зоре дишеш
Крајпуташ поново подижем
Јер спомен нећу моћи
Поразе Витеже носиш
Скривен у воску издишеш

Јави се
Храбар буди
Нека за Тебе чују
Ово је Укор стиху
Који у потаји пишеш
Скривен у сенци
Донеси јасну одлуку
Нека се речи кују
Нека се одјеци чују...

Сенка Стијовић,

Београд