EONSKI POKROV
Kad se krene kraj u čoveku
naglo, moćno, nepoznato,
kad umorni predah
ka večnosti udahnemo
stalni, teški, nepresušni
i na odar polegnemo,
hladan, vlažni, neželjeni,
kad pogled nam slepi
zaluta i ćuti i strepi
a mraz se uvlači
večni, ohol, nenadani,
snemoćale ruke traže
dugo, tužno, otežalo
pokrov od trave zelene
dobro znane, osećane,
da pokriju nestajanje
neumitno, kobno, neslućeno.
Probija se boja iz crnila
nežna, stalna, nepresušna
zeleni se makavrisjki pokrov
teški, protkan, obojeni
ušuškava daljiske dubine
moćno, brižno, postojano,
zeleni se pokrivač od trave,
svaka vlat plače i
po jednu suzu sliva,
umiva nam ozemljeno lice
čisti duplje od prljavih zrna
i poradja ta zelena lepota
nežno cveće sve duginih boja
i ka Nebu jasne znake šalje
gde će Bog pogled da zabaci
a gde da pomiluje
i zagladi nam naše proste
sve zelene,
postelje nam večne.
CIRCLUS VITIOSUS
Opkoljeni sa svih strana
priteže nas lutajće stenje
dok unutra gladne Hidre
zjalavo cepaju dronjave šavove.
U glavi nam ganglije bubnjaraju,
gvozdeni batovi smežuranog gonga,
puca nejaka kora kao krvavi led
pod šapama medveda sa
raskomadanom fokom u gubici.
Nit' je tama a ni svetlo...pomalo bivamo ali nas i nema...
Iluzija kruži po obodu usisanog mraka,
postoji ali nejako da se prekine
pupčana vrpca koju halapljivo sisamo
sa donjeg kraja i
gutamo grcajući bezglasno.
I, sve se tako eonski vrtimo
sporazumevajući se očima bez vida i
sakatim pipcima grabimo nestajuće impulse
titrajuće energije u porađanju
pozajmljenog vremena pod velikom kamatom,
i komada mesa ritmičnog otkucavanja,
određenog trajanja bez garancije.
Nit' je tama a ni svetlo...pomalo bivamo ali nas i nema...
Kad se krene kraj u čoveku
naglo, moćno, nepoznato,
kad umorni predah
ka večnosti udahnemo
stalni, teški, nepresušni
i na odar polegnemo,
hladan, vlažni, neželjeni,
kad pogled nam slepi
zaluta i ćuti i strepi
a mraz se uvlači
večni, ohol, nenadani,
snemoćale ruke traže
dugo, tužno, otežalo
pokrov od trave zelene
dobro znane, osećane,
da pokriju nestajanje
neumitno, kobno, neslućeno.
Probija se boja iz crnila
nežna, stalna, nepresušna
zeleni se makavrisjki pokrov
teški, protkan, obojeni
ušuškava daljiske dubine
moćno, brižno, postojano,
zeleni se pokrivač od trave,
svaka vlat plače i
po jednu suzu sliva,
umiva nam ozemljeno lice
čisti duplje od prljavih zrna
i poradja ta zelena lepota
nežno cveće sve duginih boja
i ka Nebu jasne znake šalje
gde će Bog pogled da zabaci
a gde da pomiluje
i zagladi nam naše proste
sve zelene,
postelje nam večne.
CIRCLUS VITIOSUS
Opkoljeni sa svih strana
priteže nas lutajće stenje
dok unutra gladne Hidre
zjalavo cepaju dronjave šavove.
U glavi nam ganglije bubnjaraju,
gvozdeni batovi smežuranog gonga,
puca nejaka kora kao krvavi led
pod šapama medveda sa
raskomadanom fokom u gubici.
Nit' je tama a ni svetlo...pomalo bivamo ali nas i nema...
Iluzija kruži po obodu usisanog mraka,
postoji ali nejako da se prekine
pupčana vrpca koju halapljivo sisamo
sa donjeg kraja i
gutamo grcajući bezglasno.
I, sve se tako eonski vrtimo
sporazumevajući se očima bez vida i
sakatim pipcima grabimo nestajuće impulse
titrajuće energije u porađanju
pozajmljenog vremena pod velikom kamatom,
i komada mesa ritmičnog otkucavanja,
određenog trajanja bez garancije.
Nit' je tama a ni svetlo...pomalo bivamo ali nas i nema...
 |
| Vanja Petrović, Atina |
O AUTORU: Rođena je u Kraljevu. Već dugi niz godina živi u Grčkoj, Atina. Po vokaciji je profesor klasične muzike. Radila je kao nastavnik muzičke kulture a jedno vreme i kao muzički urednik i voditelj na Radio Globusu u Kraljevu. U Atini radi honorarno kao slobodni novinar za višejezične novine International Times. Osnivač je prve biblioteke na srpskom jeziku pri Udruženju Srba Grčke. Akivni je volonter pri Udruženju za zaštitu dece nad kojima se vrši nasilje Osmeh deteta. Piše dugi niz godina. U septembru 2011. objavljuje svoju prvu zbirku kratkih priča pod naslovom „Minut do nultog sata“, kod izdavača Arte knjiga, Beograd.
No comments:
Post a Comment