PUSTINJA ŽIVOTA
Kad bi čovek mog`o
pre rođenja znati,
gde će dušu prostret,
kome će je dati,
pa da samog sebe
sapliće il` vine,
po svom nahođenju
da zvezde dodirne.
Putevi su čudni,
nahođenja razna,
iskušenja i zov
prevare nejaka,
dok još ne doraste,
ljudski ne progleda,
zadoje ga znanja
pogrešnog vremena.
Kad bi čovek mog`o
pre rođenja znati,
u pustinji, mraku,
gde su mu koraci...
Kad život sabere
i saldo povuče,
pustinja života
počne da ga vuče.
A život, ko život,
tren u postojanju,
ne zavisi od nas
na koju smo stranu,
lavina ga zgrabi
u raspalo sito...
Rodila se ne bih
da sam znala ishod.
Kad bi čovek mog`o
pre rođenja znati,
gde će dušu prostret,
kome će je dati,
pa da samog sebe
sapliće il` vine,
po svom nahođenju
da zvezde dodirne.
Putevi su čudni,
nahođenja razna,
iskušenja i zov
prevare nejaka,
dok još ne doraste,
ljudski ne progleda,
zadoje ga znanja
pogrešnog vremena.
Kad bi čovek mog`o
pre rođenja znati,
u pustinji, mraku,
gde su mu koraci...
Kad život sabere
i saldo povuče,
pustinja života
počne da ga vuče.
A život, ko život,
tren u postojanju,
ne zavisi od nas
na koju smo stranu,
lavina ga zgrabi
u raspalo sito...
Rodila se ne bih
da sam znala ishod.
 |
| Zorka Ivanović, Beč |
No comments:
Post a Comment