TIŠINA
Išla sam stazama detinjstva
vraćala misli i snove,
lutala prašnjavim putem
gde me detinjstvo zove.
vraćala misli i snove,
lutala prašnjavim putem
gde me detinjstvo zove.
Volela u sebi malu devojćicu
lepih dugih uvojaka.
Vraćala se u detinjstvo do bake
i jela iz šerpe pune uštipaka .
lepih dugih uvojaka.
Vraćala se u detinjstvo do bake
i jela iz šerpe pune uštipaka .
Vraćala se ljubavi jedinoj -
iz detinjstva ponetu.
Tugovala i klela gorku sudbinu
zbog sreće u cvatu otetu.
iz detinjstva ponetu.
Tugovala i klela gorku sudbinu
zbog sreće u cvatu otetu.
I onda nastade tišina, kao da
nastavak pesme ne postoji.
Ne mogu misli da skupim i
nađem smisao, dovoljno jak, da
ponovo uspravno stojim.
nastavak pesme ne postoji.
Ne mogu misli da skupim i
nađem smisao, dovoljno jak, da
ponovo uspravno stojim.
 |
| Milica Aranđelović |
No comments:
Post a Comment