"SA ONE STRANE VREMENA" - VANJA PETROVIĆ

SA ONE STRANE VREMENA

A sve je nekada mirisalo na dunje i orahe poparene mlekom na čaj od belog sleza u okrnjenim šoljicama, na medenjake i štrudlu od maka, marcipan i pitu od jabuka sa cimetom u šarenoj kutiji na izbledelom heklanom stoljnjaku i sve je tako lepo stajalo na klimavom drvenom stočiću ispod prozora sa pogledom na baštu rascvetalih jorgovana i raspuklih lubenica…

A mi smo bili i balavi i krezubi,

krmeljivi ali vazda nasmejani uvek zamazanih od pekmeza usta i ulepljenih prstiju od ukradenog slatka a masnim od vrelih ustipaka s kajmakom ili medom i spavali smo goli na senu, na šuškavoj travi i na vlažnom šumskom lišću šljapkali bosi po blatu i pili toplo mleko iz vimeta krave,

ma bre, bili smo nekako samo svoji tako nasmejanji, tako krezubo nasmejani i nasmešeni od srca u srcu. baš onako slatko nasmejani…

Ali, stari se, troši se i sve se manje smeje, sve se manje usta razvlače u osmeh Ili lošu imitaciju grimase osmeha a demencija uzima danak te I samo sećanje na smeh, sećanje na sećanja o smehu…

Vanja Petrović, Atina