U ledenoj crkvi dogoreva
sveća, ona od jeftinih, pretapanih nekoliko puta
što se krišom gasi i pod kaputom krije
za sledeći put.
Stojimo smerni
vernici,
tek da prostor ispunimo.
Još jedan Božić nam
trči u zagrljaj,
Zabili smo ruke
u
vuneni jelek.
Na paljenju Badnjaka ćemo krasti novčiće sa oltara i
ikona, bez stida i zazora.
Onda ćemo suznih očiju oproštaj moliti od
Hrista i materi njegove!
Majka je, razumeće….
Zajezdila
zima, a mi sami
u pocepanim rukavicama slavski hleb okrećemo i svetimo
ga sokom od cvekle.
Ne primamo položaonike, krijemo se iza trulih vrata,
nemamo vatre u peći,
a uz gluvi dimnjak samo ledeno beznađe se vere.
Kitimo deci ogolele grane pletenim kićankama, varamo ih pomalo šibicama i
vlažnim prskalicama.
Još i lažemo da je
Deda Mraz od hladnoće umro, te
mu spremamo sprovod,
ledenicama kitimo crvljivi sanduk...
ali deca ko
deca, nevine duše sada čekaju na Uskršnje darove.
Sramota nas pojede od
rođenog poroda,
ali imamo vremena
i do tada ćemo već neku drugu obmanu
smisliti…
Sretan praznik!
 |
| Vanja Petrović, Atina |
No comments:
Post a Comment