Čekam Vas, gospodine,
na najvišoj kuli svojih osećanja,
tamo već godinama češljam
dugu kosu prepunu Vaših mirisa.
I dok čekam,
podvezujem krila leptirima
u stomaku,
da Vas svojim mahanjem ne probude,
iz ovog sna što se život zove,
da ne pokvare, da ne remete,
raspored zvezda po kojem hodate.
Jer voleći Vas ,
svaki mi uzdah jedan novi zrak rodi
ne znajući da dajete,
ne znajući ni da trajete,
godinama, u meni.
I sve je Vaše,
i sve možete tražiti,
samo ne to da Vam prestanem govoriti
"Vi".
Jer, ako mi uzmete to veliko slovo,
ja malim neću moći i neću znati,
opisati Vam ljubav, Ljubavi.
No comments:
Post a Comment