Noć mi donosi tebe.
Ne želim te ni u snovima!
Snovi su teški - dušu mi
cepaju stalnim porazima.
A volela sam te...
ne nisam ga volela.
Koliko sam te mrzela to je samo
Koliko sam te mrzela to je samo
suza, prolivena ’zalud, znala.
Ti bludni stvore, što već ljubiš
strasno drugu jadnicu.
Ti nikad nećeš znati kako je
kada se ljubav i strast
spoje u jednom poljupcu.
Nema veće lepote od iskrene,
trajne, verne ljubavi.
Pripadanje telom, toj ljubavi je
Bogom dato da se srećno živi .
Ko to ne ume, nikada
sreća neće ostati na pragu njegovom.
Lutaće ulicama, uvek tražeći nešto
što mu nikada neće doći,
jer sve uništi
čistom, sebičnom zlobom.
STRAST
NJegova ruka kliznula je niz njena leđa
praveći nežan i prijatan užitak.
Zažmurila je da ne gleda taj pokret nežnosti
što je prođe celim telom za trenutak.
Uzdahnula je tiho kao da neće da prekine
lepu i nežnu ljubavnu strast.
Pružila je usne - susrela se sa njegovim
i više nije znala želi li da nastavi požude rast.
Ali ljubav kad krene ona lomi i gura sve
što joj na put stane.
Bluza se cepa, čarape brzo svlače, šminka se
razmazuje i sve postaje vrtlog oko žene.
Ona se preda i zanosu strasti,
glava je više ne vodi putem ljubavi i vernosti.
Trenutak nabujale ljubavi začarao je sve pore
njene, i to je bilo samo njeno merilo vrednosti.
Biti voljena, zavesti, poraziti i sama uživati
teklo je njenim venama.
Ništa više nije postojalo - samo dva tela i dve
želje... nisu mislili na buduća vremena.
Sve postade tuđe, sve se udalji - glava samo
pulsira u ritmu ljubavi.
A zna da će mrzeti sebe istog časa kada se
iz kandži strasti izbavi.  |
| Milica Aranđelović |
No comments:
Post a Comment