Translate

Wednesday, 30 April 2014

ПРИПОВЕТКА "СЕКЦИЈА" ДР ЛАЗА ЛАЗАРЕВИЋ (Снежана Писарић Милић)

 Др Лаза Лазаревић
(приповетку довршила Снежана Писарић Милић)


СЕКЦИЈА


I

Уседнем на коња и  дођем у среску канцеларију.
Застанем писара Илију, с два-три сељака. Он нешто писаше. Сељаци седеше на дугој клупи крај зида.
То је био најинтелигентнији српски чиновник кога сам икад видео, па ипак, поред четворо деце и тридесет и пет година, беше он само срески писар. Његову памет поштовао је и ценио сваки старешина; штавише, сваки је и јавно и тајно за њега добру говорио, јер Илија беше човек који нигда није на параду изводио своју памет, те, дакле, за његову околину не беше опасности да ће је претећи у каријери. Не беше он заостао ни због борбе око сто талира, или, као што се то зове, санћим „политичке борбе“, ни због тога што није било празна места на која би га ваљало подићи, ни што у буџету не беше суме, нити што би, напослетку, ма ко од старијих имао што против њега. Он беше сам против себе. Зло је то бити паметан. Сам капетан му рече једном: „Ето, Милан доби класу пре тебе — та он се и џапао, већ ми је овде изишао — а ти си, хвала богу, паметан човек.“ И Илији се самом чинило да се мoрају пре њега задовољити сићушни духови који се сматрају за гоњене, прескочене, занемарене. Старешине, које су га обилазиле, знале су да се он неће никад наљутити, и то је било доста.

"ŽENA" - SAŠA MIĆKOVIĆ

ŽENA


Šta je Bog mogao draže izatkati,
od Žene i njenog svetlarećeg oka,
u kome skrivena sva mudrost duboka,
a damarom blagost kao leptir sjati.


Sazdana iznutra venčićima tajni,
prkosna i čila, svet suzom osveži.
Izdašna i plodna, viti vrat joj neži,
dah ljubavi topli, mirišljavo-bajni.


Tuesday, 29 April 2014

POEZIJA - MINA I. IMŠIROVIĆ

 VUK

I danas misli lutaju nutrinama sjećanja
zaustave se na nekom lijepom danu
zastanu ispred kišovite noći
pune vjetra

 što čupa suzu sa dna oka.

Sjećanje me bičuje nemilosrdno 
a ja ne smijem ni krik da ispustim.
Pomisliće ljudi da sam luda. 

Ćutim i ovom danu ne pričam o tome
a on tmuran
nadvija svoje obrve od oblaka
i stenje nad ovim gradom.
Suzama se ne pokazuje tuga
nego višak emocija.
Pa ma kakve bile.

Tuga je ćutljiva i samotna.
Baš kao vuk..

Monday, 28 April 2014

"NI MENE MENI" - MINA I. IMŠIROVIĆ



NI MENE MENI...

Ima dana kad ni sebe

blizu sebi ne puštam,
prevelika je doza otrova
koju bih sebi ubrizgala,
to nijedna otrovnica ne bi
podnijela.

Friday, 25 April 2014

"OTVORENI KRUG" - IBRO DŽANANOVIĆ

OTVORENI KRUG
Knjige Ibre Džananovića

Životi mrtvih
Osvijetljavaju
Um(ove) živih
Mrtve u sjećanjima
Čuvamo i nosimo,
Sa živima
Bitke bijemo
I sve se tako
kružno krećemo.
Početak ne znamo
Kraj ne vidimo

"КАО КАД СНЕГ КРВАРИ" - НЕБОЈША ДЕВЕТАК



ФОТОГРАФИЈА


На тој фотографији

Враћам се твом погледу као усуду
Небојша Деветак, Врбас

Као сопственом прочишћењу

Тај унутрашњи говор ме мами

Као светлост ноћног лептира



Вративши се са места где сам и сам

Приклонио и поклонио се онима

На чије се молбе сви оглушују

Озарио ме тај поглед са слике

Подсетивши ме на псалам

Да онај невидљиви кога помињеш у потпису

Не поступа по гресима нашим

Нити нам враћа по неправдама нашим

Wednesday, 23 April 2014

"ЗАЖАЛИЋЕШ СРЕЋО" - ЖЕЉКО ПРОДАНОВИЋ

ЗАЖАЛИЋЕШ СРЕЋО

Зажалићеш срећо када одем
кад останеш сама у свемиру
кад ти срце сећањем прободем
тад ћеш знати, о тек тад ћеш знати

да песници никад не умиру

Tuesday, 22 April 2014

"ЛАКО ЈЕ ЊИМА" (Поезија) - ПЕТАР МИЛАТОВИЋ

БЕОГРАД-БЕЧ, 2014.





ЛАКО ЈЕ ЊИМА
Петар Милатовић, Беч


Лако је њима
И они су неки људи
Чојство носе у торби
Са својом сликом
И приликом
И показују га свијету
Као мртву природу
Па кад им засмета
Они своје чојство
Утрапе у туђе руке
Као отежавајућу околност
За сваки случај

Monday, 21 April 2014

"ПОЕЗИЈА II" - САША МИЋКОВИЋ

РУБАЦ ОД СМИЉА

Моја врла драга обдан и ноћ целу,

Везе рубац дивни од ружа и смиља,
Који замирише по меканом телу,
И титра низ кожу, нежнога обиља.

Кроз тканину протка парче бледог неба,
Седефасте боје кончићима проли,
Одише већ рубац нотом врућег хлеба,
Око врата веже, да се згреје голи.

ПОЕЗИЈА I - САША МИЋКОВИЋ

ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ


Светачки мирне, кристалне очи,
урањаш нежно у туђе мисли.
Перјана душа, ка Небу крочи,
пред којом греси многи су свисли.

Подсвесно чујем те славне речи,
Будимо људи“, поука златна.
Још твоје звоно Србијом звечи,
не плашећи се временског клатна.

"ПЕСНИЧКА СЈАЈКА" - САША МИЋКОВИЋ

ПЕСНИЧКА СЈАЈКА
Саша Мићковић

Песник је Божји гласник, музе му бит откају,
од златоносне нити упредају му хаље.
Он као светионик, зажарен у свом сјају,
искричаве пламичке кроз мрклу ноћцу шаље.

Ерато га обузме, надумом зашапуће,
и тада ко у трансу, речи с усана клизе.
Чим се време одрони, изникне трнац-пруће, 
што песниково лице смртним зупцима гризе.

Sunday, 20 April 2014

"RAZARANJA I UZDIGNUĆA" - MIODRAG JAKŠIĆ

Razaranja i uzdignuća

Popravićeš šminku u trenu, taj, roze karmin pojeden od njegove strasti.
Toalet poznate prestone kafane uzavrelo ti je poprište, nove ljubavi.
Nakon toliko godina braka, dolaze nadanja da život i postoji.
Dolazi period samopovređivanja.
Cmakanje sa neznancem.
Ovnovi se boje da ostanu sami.
Pa kružiš i tražiš...
U unutrašnjem dvorištu u Jevremovoj, u mističnom polumraku, četiri kurve na barskim stolicama i narod što se tiska oko njih, bezecujući pravu. Pobogu, hoćeš i tebe da zapaze.

Saturday, 19 April 2014

POEZIJA - VELJA SUBOTIĆ (1924.-2013.)

GRADU MOM 

(posveceno Somboru) 
Somborsko pozorište


Grade moj, zeleni grade, grade snevani,
Razapeta su jedra za put ni blizak ni znan
Ljudi ce tvoji sa tornjevima ostati spevani,
A izvor pesama Vremenom zavejan.

Ne odaj, grade, samotne korake moje
Ni želju da prolaznike zagrlim redom
Prećuti suze skamenjene u uglu oka što stoje
Pred začuđenim drvoredom.

POEZIJA I - SVETLANA BIORAC MATIĆ

LAMENT NAD KNJIŽEVNOŠCU


Bila si moja zevezda vodilja,
pribežište sreće i tuge,
oaza žednom što izvor sniva
na kom će najbolje upoznat ljude.

Bila si moja i san i java,
melem na ranu, povod za smeh,
a sad me stvarnost uzasava,
nakaznost tvoja, razvrat i greh.

Znam vremenom i ti se menjaš,
al' kud se dede lepota tvoja
i zašto više ničega nemaš
po čem' si bila bliska i moja?

Uzalud danas mahnito tražim,
lepotu prosto naći ne umem,
pa onim starim dušu blažim
jer tebe, modernu, ne razumem.

 

Friday, 18 April 2014

"ТРЕНУТАК СЕЋАЊА" - СВЕТЛАНА БИОРАЦ МАТИЋ

ТРЕНУТАК СЕЋАЊА




Дођу тако  дуге, кишнe ноћи,
кад  посвуноћ плачу дрвореди липа,
и вуку се тешки, оловни, облаци
док ледена  киша беспомучно сипа.

Као да  са њом и ти опет дођеш,
прикрадеш се  ведар, насмејан
и опет си онај враголасти дечак
тако недокучив, а толико знан.

Wednesday, 16 April 2014

"PETAK JE" - SLOBODAN MRKOJEVIĆ

Petak je


Monolog onog koji zna


majke rađaju ljudsko srce

majke rađaju ljudsko srce



Petak je

gledam ženu svu umotanu u suzu

gledam a suze mi idu sama



Petak je

moj dan za umiranje

Skupljena žena sva u bolu je moja mati

i znam da moli

i znam šta traži

gledam je a suza mi suzu stiže



Moje je ime Emanuel

ja sam nada

i vrata vječnog života


"VRISAK" - SLOBODAN MRKOJEVIĆ

Slobodan Mrkojević

VRISAK
Slobodan Mrkojević, 
škola u Podravskoj Slatini 

Peti razred osnovne škole
jedan jadničak
malen, mršavi glup.
On je bolestan,
ima defekt na obje septi srca
plavo dijete,
ima jednu veliku rupu na srcu
i jednu malu
eh ta velika nije dobra
ta mala je još gora
njemu natiču noge,
njemu se uvjek vrti u glavi.
E to dijete sam ja
ime mi je Slobodan Mrkojević Dobri,
mene i curice tuku
onako iz zabave
a ja ih sve volim
ja sam plačko
kad niko ne gleda ja se skupim u sebe pa plačem.

Tuesday, 15 April 2014

"NAKARADNO PONOSNO" - MIODRAG JAKŠIĆ

NAKARADNO PONOSNO


Razmišljala si dugo, pitajući se,
odgovore pribavljajući, dvoumljenjem potkrepljene,
u samouverenost zaogrnute, šta da mu kažeš.
Svi znaju, veruješ, da svako tvoje obraćanje višeslojna je slika,
od svih dominantnih spekulacija satkano,
lucidom kvantne logike uvijeno,
svojstveno lepim ženama, u kojima nikad dvojbe nemaš.
Znaš kakva je moć sugestije.
I u toj ubedljivosti, igrajući se muškim slabostima,
plešeš ludilom na ivici pucanja,
a opet, ovaj put, nešto ne štima i zato se pitaš...


Thursday, 10 April 2014

"SLIKA" - NOVICA JOVIĆ

Novica Jović, Vlasotince
SLIKA


Na 
zidu 
okačena
slika
pred bagremom
ostavljena
da stoji
istina


svakog jutra
u pogledu postaje
aktuelna
svog trenutka
koji je ostao da
postoji

Wednesday, 9 April 2014

POEZIJA II - RADE PISARIĆ

 ŠAH

Polja crno bijela

Stići do poena
Šta košta nek košta
Nije važna cijena

Figurice razne
Paze svoga kralja
Na žrtvenik staće
Bijela i crna dama

Igrači su spremni
Pješadija stoji
Sačuvati  krunu
Ona se  broji


Saturday, 5 April 2014

"SOBA OD KAMENA" - NADA LJEPOJEVIĆ

SOBA OD KAMENA

Moje je srce


ledena komora
stena od leda,
ponor tišine...

Pesma bez rime,
stih bez slova
muzika bez tonova.

Ničega tamo nema,
samo mrlja plava
utisnuta u zenicu srca-
ušuškana sreća što spava
u duši bez snova.


Friday, 4 April 2014

"U IME SVIH (PASA) LUTALICA" - SNEŽANA PISARIĆ MILIĆ

U IME SVIH (PASA) LUTALICA
  
  Preko noći postao sam pas lutalica. Tešim se, ta, nisam jedini, ima nas ovakvih jadnih na sve strane. Et', sad' svako pod ovom kapom nebeskom ima pravo da me pljune, šutne, ili da baci kamen za mnom. Može i da me se plaši, i to,da! Što da ne? A tek to, što mi je još na vratu lanac kao znak pripadnosti,budi sumnju i strah od mene. Pa, preziru me još više,  jer sam to, pretpostavljaju i zaslužio da budem.
     Zanemeo sam  od iznenadjenja. Pa ne verujem sopstvenim ušima, mada mi je sluh uvek bio besprekoran,  da je kapija škljocnula i da je taj zvuk znak sigurnog  kraja. Da taj ključ niko ne sme dotaći i bravu za mene  otključati.

Tuesday, 1 April 2014

"ЗАКЛЕТВА" - РЕНАТА ЦВЕТКОВ



ЗАКЛЕТВА
 Да сам ја песник,

Никада не би престала да пишем о теби.

Писала би све док ми прсти не би постале оловке,

Па би десет песама, у исто време,

Говорило о томе како ујутро на усни носиш Сунце.

Исто оно, црвено, под којим сам те спазила

На прашњавом путу тог септембра.