Песник је Божји гласник, музе му бит откају,
од златоносне нити упредају му хаље.
Он као светионик, зажарен у свом сјају,
искричаве пламичке кроз мрклу ноћцу шаље.
Ерато га обузме, надумом зашапуће,
и тада ко у трансу, речи с усана клизе.
Чим се време одрони, изникне трнац-пруће,
што песниково лице смртним зупцима гризе.
На крају, кад дах спласне, и клоне рука крута,
песников дух се зрели у звездарје преметне,
где измеђ` галаксија светларје Божје сретне,
ту песникова мис`о већ вековечна плута.
Распламсају се речи, васиона таласа,
а песма блажна химна, заватренога гласа!
No comments:
Post a Comment