"SOBA OD KAMENA" - NADA LJEPOJEVIĆ

SOBA OD KAMENA

Moje je srce

ledena komora
stena od leda,
ponor tišine...
Pesma bez rime,
stih bez slova
muzika bez tonova.

Ničega tamo nema,
samo mrlja plava
utisnuta u zenicu srca-
ušuškana sreća što spava
u duši bez snova.

Ponekad se samo čuje
odjek izgubljene nade
što u bezglasju kuca.
Zvuk hladne tišine
ko bilo na samrti odjekuje.
Moje je srce sada
tvoja soba od kamena...

Nada Ljepojević, Sombor