POEZIJA I - SVETLANA BIORAC MATIĆ

LAMENT NAD KNJIŽEVNOŠCU

Bila si moja zevezda vodilja,

pribežište sreće i tuge,

oaza žednom što izvor sniva

na kom će najbolje upoznat ljude.

Bila si moja i san i java,

melem na ranu, povod za smeh,

a sad me stvarnost uzasava,

nakaznost tvoja, razvrat i greh.

Znam vremenom i ti se menjaš,

al' kud se dede lepota tvoja

i zašto više ničega nemaš

po čem' si bila bliska i moja?

Uzalud danas mahnito tražim,

lepotu prosto naći ne umem,

pa onim starim dušu blažim

jer tebe, modernu, ne razumem.

 

 

SAOSEĆANJE

I tebe je, pesniče, prevarilo vreme,

Sad žališ za onim što se zbilo nije,

Ostale ti samo gorke uspomene,

Zbog kojih se plače i peva i pije.

I tebe su, pesniče, prevarile rime,

Nevine i čiste – srcem napisane,

U svakom je stihu skriveno joj ime,

A sve su joj pesme dušom darivane.

I tebe je, pesniče, prevarila nada

Da ćeš jednom snene ljubiti joj oči

Uzalud se pitaš gde i kome sada,

Kad je nikad svojom nazvat nećeš moći.

I tebe je pesniče ljubav prevarila,

Davala se drugom bez srama i stida,

Ljubila je druge, sa drugima bila,

Pa sad samo pesma tvoje rane vida.

Samo još je čežnja ostala ti verna,

Da je s' nesanicom u stihove slažeš,

I seta i tuga, večna, neizmerna,

Kojom dušu truješ, kojom srce lažeš.

KAKO NASTAJE PESMA

Prvo me kameleon ošine

hrapavim repom,

iz grma nevena,

neopreznu,

šarka me jezikom

svojim dotakne.

Zaboli s leve strane

kičmenog stuba...

Odgrizem sopstveni jezik,

pa umesto krvavih ugrušaka

ispljunem stihove

ko melem

za žive rane

na srcu

PESNICI

Gomilajući smisao
nebo dele napola.
Prizivaju sećanje,
predskazuju sumrake i svanuća,
u naručju pero ljuljuškaju
čekajući rođenje savršenstva.

Do poslednjeg svlačenja
raščlanjuju snove,
tajnu crnila,
spekotrom boje.

I nema to s Bogom veze.
U čudu života,
mnogi,
zamru u izdranku.
Put od dna do vrha
s kartom rezervisanom
za sunovrat.
Mrtvima slava,
živima pelin.
Od istomišljenika
crveni konac protiv uroka.

Čudna mi čuda.
Važno je poznavati nekog,
imati kome darivati stihove.
Najbolje.
Suzom pisane,
dušom zapojene,
rane vezane,
osmehe oslikane
rimom

FARSA

Glumci su umorni,
zavesa je pala.
Maske i kostimi
rasuti leže po uglovima.

Dve suze
i nova svađa,
epizodista je
briljirao.

Molim Vas,
publika traži bis!
Molim Vas
navucite svoje
maske i kostime.
Molim Vas,
predstava ide dalje...

KAD REČ ZABOLI

U nesanici tražim opravdanje

za olako izgovorenu reč.

Jesam li izneverila vreme

na dlanu darivano?

Brojim, beskrajne, otkucaje sata

urezuju se u mozak ko krici.

Sa ove strane Meseca

moje kajanje gubi smisao.

Drhtavom suzom,

ispod leve obrve,

tražim razumevanje.

Hoću da verujem.

Nebeski šetač

razumeće, moju,

olako izgovorenu reč.

 

Svetlana Biorac Matić, Aleksinac