Petak je
Monolog onog koji zna
majke rađaju ljudsko srce
majke rađaju ljudsko srce
Petak je
gledam ženu svu umotanu u suzu
gledam a suze mi idu sama
Petak je
moj dan za umiranje
Skupljena žena sva u bolu je moja mati
i znam da moli
i znam šta traži
gledam je a suza mi suzu stiže
Moje je ime Emanuel
ja sam nada
i vrata vječnog života
Razapet sam
pun sam bola
Znam uskoro će doći vojnik s kopljem
gurnut će ga između sedmog i osmog rebra
probit će stijenku srca
moga ljudskog srca
i napraviti će rupu u njemu
u šalicu će uhvatiti krv
moju krv
ono će stati
Moja će mati vrisnuti
i pasti
otad tugu će u grudima da nosi
tugu
Polako će se zatvoriti moje oči
i sve će to da pamte
Onda dolazi moje vreme
postat ću sama istina
k ocu cu stići
ja apsolut kao on
svemoguć
Ja sam onaj koji jesam
znanje
i koji zna
Ljubav i opraštanje je jedino šta je važno!
Jedinoooo!
Ja sam konačna istina
On vam je zabranio da jedete s drveta vječnog
života
i stvorio grijeh
On svemoćan a ne savršen
još nije naučio da je uzeti ili nedati
vječan život nekome
isto šta dati mu bol grijeh i strah
Moj otac je uplašen
i ljubomoran
dugo je bio sam
jednom je napravio potop
jednom je sišao dole
da Vam izmješa jezike
da se ne bi razumijeli
ne bi voljeli
da ne sagradite kulu Vavilonsku
da njemu ne bi ravni bili
Moj otac ne zna da vol
moj otac bi da gospodari
gospodari
da komanduje
Onaj koji voli
ne bi to učinio svome jedinome sinu
Ja sam onaj koji jesam
ja sam sama ljubav
Oče Kako možeš gledati ovu moju patnju
pa ja sam tvoj jedini sin
i tvoja jedina istina
uskoro ću zauvjek zatvoriti ljudske oči
otvoriti sebe i postati sama svjetlost i ljubav
a kad razbijem sve pečate iz knjige života
tada ću ja da vladam
tada ću dati svima život besmrtni
Tada će nestati greha
a moje će ljudsko srce ponovo da zakuca
tada ću mu prići i reći
Oče
kako si mogao to da učiniš Mojoj Majci!
Mojoj MAJCI!
SLOBODA - Slobodan Mrkojević
majke rađaju ljudsko srce
majke rađaju ljudsko srce
Petak je
gledam ženu svu umotanu u suzu
gledam a suze mi idu sama
Petak je
moj dan za umiranje
Skupljena žena sva u bolu je moja mati
i znam da moli
i znam šta traži
gledam je a suza mi suzu stiže
Moje je ime Emanuel
ja sam nada
i vrata vječnog života
Razapet sam
pun sam bola
Znam uskoro će doći vojnik s kopljem
gurnut će ga između sedmog i osmog rebra
probit će stijenku srca
moga ljudskog srca
i napraviti će rupu u njemu
u šalicu će uhvatiti krv
moju krv
ono će stati
Moja će mati vrisnuti
i pasti
otad tugu će u grudima da nosi
tugu
Polako će se zatvoriti moje oči
i sve će to da pamte
Onda dolazi moje vreme
postat ću sama istina
k ocu cu stići
ja apsolut kao on
svemoguć
Ja sam onaj koji jesam
znanje
i koji zna
Ljubav i opraštanje je jedino šta je važno!
Jedinoooo!
Ja sam konačna istina
On vam je zabranio da jedete s drveta vječnog
života
i stvorio grijeh
On svemoćan a ne savršen
još nije naučio da je uzeti ili nedati
vječan život nekome
isto šta dati mu bol grijeh i strah
Moj otac je uplašen
i ljubomoran
dugo je bio sam
jednom je napravio potop
jednom je sišao dole
da Vam izmješa jezike
da se ne bi razumijeli
ne bi voljeli
da ne sagradite kulu Vavilonsku
da njemu ne bi ravni bili
Moj otac ne zna da vol
moj otac bi da gospodari
gospodari
da komanduje
Onaj koji voli
ne bi to učinio svome jedinome sinu
Ja sam onaj koji jesam
ja sam sama ljubav
Oče Kako možeš gledati ovu moju patnju
pa ja sam tvoj jedini sin
i tvoja jedina istina
uskoro ću zauvjek zatvoriti ljudske oči
otvoriti sebe i postati sama svjetlost i ljubav
a kad razbijem sve pečate iz knjige života
tada ću ja da vladam
tada ću dati svima život besmrtni
Tada će nestati greha
a moje će ljudsko srce ponovo da zakuca
tada ću mu prići i reći
Oče
kako si mogao to da učiniš Mojoj Majci!
Mojoj MAJCI!
SLOBODA - Slobodan Mrkojević
No comments:
Post a Comment