БЕОГРАД-БЕЧ, 2014.
ЛАКО ЈЕ ЊИМА
Лако је њима
И они су неки људи
Чојство носе у торби
Са својом сликом
И приликом
И показују га свијету
Као мртву природу
Па кад им засмета
Они своје чојство
Утрапе у туђе руке
Као отежавајућу околност
За сваки случај
Или га сакрију
Поред пута
Што је могуће тајније
Да би га касније
Узели још тајније
Кад чојство постане
Нешто рентабилније
Лако је њима
Не смета им образ
Јер како може
Некоме да засмета
Оно што никад имао није?
Лако је њима
И тешко теби
Са таквима
Они ће да ти тутну
Најсмјелије идеје
Са распламсалом ватром
У твоје руке
Убјеђиваће те
Да си паметан
И храбар
А то ће мјерити
Својом глупошћу
И кукавичлуком
Док ти лијеш
Своју крв
Они смишљају
Како твојој крви
Да доакају
Како да је уновче
Зато што ти не умијеш
Иначе не би своју крв
Несебично просипао
Него би њихову
Баш као они
Себично уновчавао
Али нијеси ти
Таква стокупљевина
С коца и конопца
Од зле мајке
И горега оца
Као сви они
Који су из корита
Свињски локали
Ови празноглави
Главари на јави
Ови велики и мали
Него имаш родослов
Далеко старији и дужи
Од њихове историје
Лако је Дракулама
У заводу за трансфузију крви
Кад су они туђе крви даваоци
И најревноснији крвопиоци
Право им је у сили
Слобода само идеја
У деспотизму капитала
Страховлада будала
Лако је њима
Свако има право
Да безглаво
Диже буку
И не смије да жали
Ничију муку
Да свако гледа себе
И туђе броји новце
Са памећу
Неошишане овце
Лако је њима
Ово је добар вакат
За оне без образа
А кад они образ помену
Породицу чувај
И сакриј буђелар
Лако је њима
Претворили су те у жабу
И убацили у лонац
Са хладном водом
Па лагано подгријевају
Како би се жаба
Лакше привикавала
На повећање температуре
До кључања
И кувања
Скуваној жаби је свеједно
Је ли у лонцу, бари
Или поред пута
Без лонца
И без баре
Лако је њима
Да барабе
У куване
Претворе жабе
Лако је њима
Кад они имају вас
И кад ви немате њих
Лако је њима
Да продају вјеру
За вечеру
Кад су силници
Силовити неверници
Шта ће им вјера
Кад им памет
Није проритет
Лако је њима
Нема чистих
Једни су крали
Други прикривали
Лако је њима
Да замисле
Како могу
Да натјерају орла
Или да га уцијене
Да чепрка
Са кокошкама
По буњишту
Лако је њима
Да замисле
Како могу магарца
Да претворе
У мудраца
Лако је њима
Да највећу аветињу
Фарисејски претворе
У лажну светињу
Лако је њима
Да на туђи образ ударе
Кад за свој не маре
Јер су га трампили
За најмање паре
Лако је њима
Пасјим синовима
И курвиним кћерима
Да вас смјесте
У тачку – Разно
Кад је за њих
Мождани удар
Пуцањ у празно
Лако је неписменима
Да суде писменима
Јер весла сисали нисмо
Кад видимо да не знају
Чак ни матерњег језика писмо
Лако је њима
Да суде о врховима
Кад не виде
Све висине
Из своје низине
Лако је њима
Празноглавим мудрацима
И двоножним магарцима
Кад имају имунитете
Позади прсте
А напријед пете
Јер сви двоножни магарци
Ђаволови су ђаци
Лако је њима
Кад су стока
Без стида
И слијепци
Без вида
Лако је њима
Кад им у глави
Пуна празнина стаје
Док ти продају
Твој бубрег
За твоје јаје
Лако је њима
Да им будеш крив
Зато што си жив
Они би најрадије
Пустили на тебе
Све крвопије
И сви добро да знате
Да они најбоље знају
Све лоповске занате
Лако је њима
Некултурнима
Који душу даве
Кад се културом баве!
Зато данас коров цвјета
у свијету медиокритета!
Лако је њима
Да буду але
Велике и мале
Кад су они
Највеће будале
Лако је њима
Кад их краси
Нова етика
Старих дегенерика
Лако је њима
Пасјим синовима
И кучкиним кћерима
Да за људима лају
И да тако
У забораву трају
Лако је њима
Стокупљевинама
Шта ће ти они
Идеолошки камелеони
Ђаволови ђаци
Политички магарци
Духовни пролетери
Својих ближњих мародери
Лако је њима
Кад су са онима
У инат свима
Кад неписмени
Терају инат
Писменима
Кад друге
За нос вуку
И по ушима туку
Лако је њима
Да пишу књиге
Кад нису писмени
Кад је граматика
За њих проблематика
А основачки правопис
Тајни и завјеренички спис
Лако је њима
Без светских класика
Шта ће њима мудрост
Мала и велика
Лако је њима
Кад они лако
Пишу књиге
И издају себе
Лако је њима
Кад су западно од Раја
Гдје је белај до белаја
Гдје се обавезно
Раздваја оно што спаја
По протоколу
Да би се удовољило
Обичном волу
Лако је њима
Да засјене простоту
И да дочекају
У весељу
Годину стоту
Лако је њима
Да свога оца
Створиоца
Па и ослободиоца
Ставе у бисаге
И однесу крвнику
На врху коца
Лако је њима
Да се провлаче
Кроз ратне жице
Без икакве јавке
Кад би продали
Покровац са ковчега
Властите мајке
Лако је њима
Да повјерене тајне
Претворе у јавне
Лако је њима
Да гробарску
Пољубе лопату
И да сломе врат
Рођеном брату
Лако је њима
Да ти кућу
Претворе у раскућу
И поскитају чељад
Да ти поклоне
Чемер и јад
Лако је њима
Немој ништа
Да те чуди
Они су
Плаћени Срби
А не људи
Који те угоне
На блиц
У ЕУшвиц
Лако је њима
Да тебе
Њима нуде
И да паламуде
О смислу живота
Срећног скота
Лако је њима
Кад своји нису
Јер ни они
Не знају
Чији су
Лако је њима
Двоножним воловима
Да воде државу
Као државну страву
Лако је њима
Људским тањевинама
Највећим аветињама
Са сјекиром у мед
Али не у недоглед
Лако је њима
Којима Отаџбина
Није Мајка
Него Домовина
Да гледају
Како им се курва
Из прикрајка
Лако је њима
Да буду дворске луде
Код твојих крвника
И да им сервилно нуде
Све што је твоје
Од праотаца
До крвних слика
Лако је њима
Да причају
Басне и гатке
Кад на свадбу иду
Без алатке
Па мисле
Да су сви исти
Као што су они
И да нијесу чисти
Ни при памети
Којој се ђаво
Ђаволски свети
Лако је њима
Јер у вријеме поста
Мржње им и пакости
Никад није доста
Они никад не посте
Него кости глођу
И крв другоме пију
Крвнике госте
Пљују фамилију
Лако је њима
Да формирају
Своја друштва
Као истурена одјељења
Психијатријске болнице
Они из приче причине
Постају величине
Препуне празнине
Бану ти изнебуха
И вјежбају
Первезију духа
Лако је њима
Да ти о глави раде
Кад њихове безглаве
Без поста и без славе
Испод камена охладе!
Лако је њима
Да забораве
Своје главе
Али не и твоју
Јер они свачију
Имају на броју
Лако је њима
Кад се нико
Своме образу
Не свети
Као фукара
Из редова
Пасје милети
Лако је њима
Веселима
Кад мисле
Да их не знаш
Тешко теби
Ако их јавно
Препознаш!
Лако је њима
Да јавно кажу
И тајно лажу
Како си ти лош
Кад ниси
Као они
Од олоша
Најгори олош
Лако је њима
То ти само мислиш
Знам да жалиш
Што су љубоморни
Што им је завист
Вилице зазидала
Што у вријеме поста
Своју крв пију
И најближима
Кости глођу
Лако је њима
Кад си ти њихов
Планетарни проблем
И главни кривац
За све њихове
Космичке глупости
Лако је њима
Да све што је
Боље од њих
Дискриминишу
И дијагнозу
Своје болести
Испишу!
Лако је њима
Да буду добри
Међу најгорима
И да се ките
Глупостима
Лако је њима
Да сви сада
О свему причају
Кад се сви
С њима
Спрдају
Док су други
На вријеме
Говорили
Неки други тамо
Галамили су
Нећемо
Да таласамо
Лако је њима
Свима сада
Кад је народу
Убијена нада
Лако је њима
Кад те лажу у очи
Док их у очи гледаш
Ништа они не брину
Што си им све рекао
Отворено брк у брк
И отерао у материну!
Ко не зна шта је фукара
Нека дође код њих
Који јесу да нису!
Мисле да не знаш
Шта о теби мисле!
И не сањају да знаш
Ко је купац твоје крви
Коју намеравају
Да продају
Лако је њима
Да наместе кез
Од ува до ува
Кад немају образ
Па преко коже
Кез лако клизи
Они се кезе
На твоје језе
Кад их храниш муком
И својим напијаш јауком
Лако је њима
Да се сакрију
Пред слепима
А ти си им
Тако Богом дан
Потпуно незгодан
Видиш све што крију
Чујеш све што шапућу
Знаш унапред шта хоће
Све те њихове злоће
Лако је њима
Али их одаје
Њихов мук
Кад на тебе
Властити
Товаре фукарлук!
Лако је њима
Да лијече
Фрустрације
Кад те њихове
Уједају змије
Лако је њима
Да те преваре
Онако по нашки
Лукаво, фукарски
Идиотски, погански
У шали најприје
И у збиљи касније!...
Зато што ниси
Поган и фукара
И говномељина
Од стотрину товара!
Лако је њима
Кад не знаш шта се дешава
Кад памет емигрира
Из промајних глава!
Зато ти њихов привид нуде
И твоме виду суде
Лако је њима
Да своју лаж
Теби у уста ставе
Иза твојих леђа
И твоје главе!
То на њих личи,
Јер су они актери главни
У свакој ђавољовој причи!
Лако је њима!
Да ти их је само
Очима видети
И ушима слушати
Како замлата
Комплименте дели
Другој замлати,
А вребају прилику
Ко ће кога
За главу да скрати!
Лако је њима
Ласкавцима
Превртљивцима
Који су напаст свима
Иоле нормалнима
Јер су такви у обести
Остали без трунке савести
Лако је њима
Нарочито њему
На вашару сујете
Да у недостатку разума
Другоме омчу плете
Лако је њима
Да буду барабе
Кад су им родослови
Млађи од твоје тарабе
Па зато они ревносно
Твоју крв лију џабе!
Лако је њима
Да се договоре
Тако да ништа
Не би било договорено!
То им је једина лепота
И једини смисао живота!
Лако је њима да окриве Бога
Што нису Краљевићи
И Кнежевићи,
Соколовићи и Орловићи,
Него најобичнији Скоројевићи,
Највећи и најгори Никоговићи,
најбезочнији Фукарићи!
БЕЛЕШКА О ПЕСНИКУ
Петар Милатовић, рођен је 2. новембра 1949. године у Велети, код Слапа на Зети, у Црној Гори. Школовао се у: Слапу, Фрутку, Даниловграду, Подгорици и Београду. Живи у Бечу од 29. новембра 1983. године на основу Конвенције УН о заштити људских права после последње робије 1981. године зато што је, како пише у диспозитиву пресуде, „тврдио да је југословенско друштво труло, да југословенско друштво воде неспособни и настрани људи, да је југословенски Устав из 1974. године школски пример правне обмане српског народа и представља увертиру у предстојећи крвави верско-национални грађански рат на Балкану“, а то што се заиста десет година касније догодило управо оно што је Милатовић најављивао у својим говорима, само му служи на част и препоручује га потомству као прецизног националног и политичког пророка, нарочито ако се имају у виду његова касније прецизна упозорења од почетка верско-националног грађанског рата у бившој држави до данас, јер су сви досадашњи режими, својим радом у корист српске штете, у длаку потврдили прецизност сваког Милатовићевог ранијег предвиђања. Имајући све ово у виду, као и имајући у виду чињеницу да је Петар Милатовић Острошки, чије презиме се у историјским изворима помиње 1359. године, дакле 30 година пре Косовског боја, човек ретке доследности и наглашене грађанске куражи, не треба да нас чуди што је Петар Милатовић Острошки, борећи се као лав сам против свих, успео да у свету створи властиту читалачку империју и то је један од одговора зашто се Милатовићеве књиге у иностранству штампају у 5, 10 и 20 хиљада примерака, од којих су неке доживеле по неколико издања, а саме ове чињенице су основни разлог зашто најплоднјег српског писца у расејању прећуткују уотаџбини, што и није изненађење јер та иста отаџбина је деценијама прећукивала бардове: др Слободана Јовановића, др Николаја Велимировића, др Лазу Костића, др Слободана М. Драшковића и низ других великана чије дело у емиграцији бескомпромисно наставља Петар Милатовић Острошки.
Петар Милатовић Острошки је чланУдружења књижевника Црне Горе (УК ЦГ), Удружења књижевника Србије (УКС) и аустријског удружења писаца. Добитник је неколико књижевних награда. У отаџбини је своје књижевне радове објављивао у најреномиранијим листовима и часописима за књижевност и културу: Књижевне новине, Стварање, Бадгала, Кораци, Ријечи и тако даље; а у иностранству у емигрантским публикацијама: Наша реч, Искра, Српска борба, Глас Срба, Сувобор, Истина, Србослов, Глас канадских Срба, Американски Србобран, Слобода, Бели Орао и многим другим листовима и часописима српске политичке емиграције.
Петар Милатовић Острошки је председник Српског културно-информативног центра у Бечу и председник Српске народне одбране у Европи (СНО).
До сада су Петру Милатовићу Острошком објављене следеће књиге:
1 Слово о ријечима (поезија). Београд 1980. ;
2 Главограми (поезија)., Београд 1982.;
3 Трпијада (афоризми). Београд 1983.;
4 Сведочанства (коментари у штампи српске емиграције). Беч 1986.;
5 Реторика астралика (поезија), Београд 1989.
6 Науми и зауми Петруса из сорабског утеруса (поезија). Беч 1989.
7 За одбрану народа (политички есеј), Никшић 1989.
8 У име народа (коментари, есеји и полемике. Беч – Сиднеј 1989-1990. – четири издања.
9 Пасји синови (роман), Беч – Београд 1990. (четири издања).
10 Сеобе путева (поезија). Беч-Београд 1991.
11 Лов на Тита (романсирана исповијест српско командоса) Београд 1991.
12 Протерана Србија (студија о српској емиграцији), Београд 1991.
13 Испод небеских кандила (поезија), Беч 1992.
14 Србија није бестрагија (изводи из говора Петра Милатовића у европским прекоморским земљама) Беч 1992.
15 Уствотворци – издајници (политички есеј) Беч 1992.
16 Wahrheit bleibt wahrheit (Истина остаје истина) – говори Петра Милатовића на њемачком језику испред аустријског парламента. Беч 1992.
17 Очи у очи (интервјуи, коментари). Беч-Индијанаполис 1993.
18 Врачева градина (поезија), Београд 1993.
19 Лов на Србе (роман) осам издања, Беч 1994. 20 Пророци говоре Србима (студија о видовњацима), Беч 1994. 21 Тестамент тиранина Јосипа Броза (политичка студија. Беч 1994.
22 Злоупотреба Српства (други део Тестамента тиранина Јосипа Броза – политичка студија). Беч 1994
23 Демонија ћутологија (коментари), Беч- Београд 1995. – два издања
24 Јеванђеље зла (поезија и афоризми), Беч 1996.
25 Надземље (роман), Беч 1996. – два издања.
26 Правословни родослов (поезија), Беч 1996.
27 Слобода у бункеру (коментари и интервјуи), Беч 1997.
28 Оптужујем (говори Петра Милатовића), Беч 1998.
29 Главослови (афоризми и вицеви), Беч 1998.
30 Verfinsterter Sonnenaufgang (Мрцајуће свитање) – на њемачком. Беч 1999.
31 Уловљени ловци (коментари), Београд 2009.
32 Kommissare in Soutane – Kommunistische Spione in der serbisch-orthodohen Kirche. (На немачком – „ Комесари у мантијама – комунистички шпијуни у СПЦ“.
Frankfurt am Main 2010.
33 Die Auferstehung der Bestie – serbischer Antisemitismus Wien 2010.
34 Тумачи слободе, епиграми, Београд 2011.
35 Рођени странци, приповетке, Београд- Беч 2013.
У штампи му се налазе следеће књиге:
1 Сунцокрили небосклони, поезија;
2 Бечке але, роман;
3 Лако је њима, поезија;
4 Сонетне вибрације, поезија.
(Информативна служба
Српског културно-информативног центра, Беч)
|
| Петар Милатовић, Беч |
Лако је њима
И они су неки људи
Чојство носе у торби
Са својом сликом
И приликом
И показују га свијету
Као мртву природу
Па кад им засмета
Они своје чојство
Утрапе у туђе руке
Као отежавајућу околност
За сваки случај
Или га сакрију
Поред пута
Што је могуће тајније
Да би га касније
Узели још тајније
Кад чојство постане
Нешто рентабилније
Лако је њима
Не смета им образ
Јер како може
Некоме да засмета
Оно што никад имао није?
Лако је њима
И тешко теби
Са таквима
Они ће да ти тутну
Најсмјелије идеје
Са распламсалом ватром
У твоје руке
Убјеђиваће те
Да си паметан
И храбар
А то ће мјерити
Својом глупошћу
И кукавичлуком
Док ти лијеш
Своју крв
Они смишљају
Како твојој крви
Да доакају
Како да је уновче
Зато што ти не умијеш
Иначе не би своју крв
Несебично просипао
Него би њихову
Баш као они
Себично уновчавао
Али нијеси ти
Таква стокупљевина
С коца и конопца
Од зле мајке
И горега оца
Као сви они
Који су из корита
Свињски локали
Ови празноглави
Главари на јави
Ови велики и мали
Него имаш родослов
Далеко старији и дужи
Од њихове историје
Лако је Дракулама
У заводу за трансфузију крви
Кад су они туђе крви даваоци
И најревноснији крвопиоци
Право им је у сили
Слобода само идеја
У деспотизму капитала
Страховлада будала
Лако је њима
Свако има право
Да безглаво
Диже буку
И не смије да жали
Ничију муку
Да свако гледа себе
И туђе броји новце
Са памећу
Неошишане овце
Лако је њима
Ово је добар вакат
За оне без образа
А кад они образ помену
Породицу чувај
И сакриј буђелар
Лако је њима
Претворили су те у жабу
И убацили у лонац
Са хладном водом
Па лагано подгријевају
Како би се жаба
Лакше привикавала
На повећање температуре
До кључања
И кувања
Скуваној жаби је свеједно
Је ли у лонцу, бари
Или поред пута
Без лонца
И без баре
Лако је њима
Да барабе
У куване
Претворе жабе
Лако је њима
Кад они имају вас
И кад ви немате њих
Лако је њима
Да продају вјеру
За вечеру
Кад су силници
Силовити неверници
Шта ће им вјера
Кад им памет
Није проритет
Лако је њима
Нема чистих
Једни су крали
Други прикривали
Лако је њима
Да замисле
Како могу
Да натјерају орла
Или да га уцијене
Да чепрка
Са кокошкама
По буњишту
Лако је њима
Да замисле
Како могу магарца
Да претворе
У мудраца
Лако је њима
Да највећу аветињу
Фарисејски претворе
У лажну светињу
Лако је њима
Да на туђи образ ударе
Кад за свој не маре
Јер су га трампили
За најмање паре
Лако је њима
Пасјим синовима
И курвиним кћерима
Да вас смјесте
У тачку – Разно
Кад је за њих
Мождани удар
Пуцањ у празно
Лако је неписменима
Да суде писменима
Јер весла сисали нисмо
Кад видимо да не знају
Чак ни матерњег језика писмо
Лако је њима
Да суде о врховима
Кад не виде
Све висине
Из своје низине
Лако је њима
Празноглавим мудрацима
И двоножним магарцима
Кад имају имунитете
Позади прсте
А напријед пете
Јер сви двоножни магарци
Ђаволови су ђаци
Лако је њима
Кад су стока
Без стида
И слијепци
Без вида
Лако је њима
Кад им у глави
Пуна празнина стаје
Док ти продају
Твој бубрег
За твоје јаје
Лако је њима
Да им будеш крив
Зато што си жив
Они би најрадије
Пустили на тебе
Све крвопије
И сви добро да знате
Да они најбоље знају
Све лоповске занате
Лако је њима
Некултурнима
Који душу даве
Кад се културом баве!
Зато данас коров цвјета
у свијету медиокритета!
Лако је њима
Да буду але
Велике и мале
Кад су они
Највеће будале
Лако је њима
Кад их краси
Нова етика
Старих дегенерика
Лако је њима
Пасјим синовима
И кучкиним кћерима
Да за људима лају
И да тако
У забораву трају
Лако је њима
Стокупљевинама
Шта ће ти они
Идеолошки камелеони
Ђаволови ђаци
Политички магарци
Духовни пролетери
Својих ближњих мародери
Лако је њима
Кад су са онима
У инат свима
Кад неписмени
Терају инат
Писменима
Кад друге
За нос вуку
И по ушима туку
Лако је њима
Да пишу књиге
Кад нису писмени
Кад је граматика
За њих проблематика
А основачки правопис
Тајни и завјеренички спис
Лако је њима
Без светских класика
Шта ће њима мудрост
Мала и велика
Лако је њима
Кад они лако
Пишу књиге
И издају себе
Лако је њима
Кад су западно од Раја
Гдје је белај до белаја
Гдје се обавезно
Раздваја оно што спаја
По протоколу
Да би се удовољило
Обичном волу
Лако је њима
Да засјене простоту
И да дочекају
У весељу
Годину стоту
Лако је њима
Да свога оца
Створиоца
Па и ослободиоца
Ставе у бисаге
И однесу крвнику
На врху коца
Лако је њима
Да се провлаче
Кроз ратне жице
Без икакве јавке
Кад би продали
Покровац са ковчега
Властите мајке
Лако је њима
Да повјерене тајне
Претворе у јавне
Лако је њима
Да гробарску
Пољубе лопату
И да сломе врат
Рођеном брату
Лако је њима
Да ти кућу
Претворе у раскућу
И поскитају чељад
Да ти поклоне
Чемер и јад
Лако је њима
Немој ништа
Да те чуди
Они су
Плаћени Срби
А не људи
Који те угоне
На блиц
У ЕУшвиц
Лако је њима
Да тебе
Њима нуде
И да паламуде
О смислу живота
Срећног скота
Лако је њима
Кад своји нису
Јер ни они
Не знају
Чији су
Лако је њима
Двоножним воловима
Да воде државу
Као државну страву
Лако је њима
Људским тањевинама
Највећим аветињама
Са сјекиром у мед
Али не у недоглед
Лако је њима
Којима Отаџбина
Није Мајка
Него Домовина
Да гледају
Како им се курва
Из прикрајка
Лако је њима
Да буду дворске луде
Код твојих крвника
И да им сервилно нуде
Све што је твоје
Од праотаца
До крвних слика
Лако је њима
Да причају
Басне и гатке
Кад на свадбу иду
Без алатке
Па мисле
Да су сви исти
Као што су они
И да нијесу чисти
Ни при памети
Којој се ђаво
Ђаволски свети
Лако је њима
Јер у вријеме поста
Мржње им и пакости
Никад није доста
Они никад не посте
Него кости глођу
И крв другоме пију
Крвнике госте
Пљују фамилију
Лако је њима
Да формирају
Своја друштва
Као истурена одјељења
Психијатријске болнице
Они из приче причине
Постају величине
Препуне празнине
Бану ти изнебуха
И вјежбају
Первезију духа
Лако је њима
Да ти о глави раде
Кад њихове безглаве
Без поста и без славе
Испод камена охладе!
Лако је њима
Да забораве
Своје главе
Али не и твоју
Јер они свачију
Имају на броју
Лако је њима
Кад се нико
Своме образу
Не свети
Као фукара
Из редова
Пасје милети
Лако је њима
Веселима
Кад мисле
Да их не знаш
Тешко теби
Ако их јавно
Препознаш!
Лако је њима
Да јавно кажу
И тајно лажу
Како си ти лош
Кад ниси
Као они
Од олоша
Најгори олош
Лако је њима
То ти само мислиш
Знам да жалиш
Што су љубоморни
Што им је завист
Вилице зазидала
Што у вријеме поста
Своју крв пију
И најближима
Кости глођу
Лако је њима
Кад си ти њихов
Планетарни проблем
И главни кривац
За све њихове
Космичке глупости
Лако је њима
Да све што је
Боље од њих
Дискриминишу
И дијагнозу
Своје болести
Испишу!
Лако је њима
Да буду добри
Међу најгорима
И да се ките
Глупостима
Лако је њима
Да сви сада
О свему причају
Кад се сви
С њима
Спрдају
Док су други
На вријеме
Говорили
Неки други тамо
Галамили су
Нећемо
Да таласамо
Лако је њима
Свима сада
Кад је народу
Убијена нада
Лако је њима
Кад те лажу у очи
Док их у очи гледаш
Ништа они не брину
Што си им све рекао
Отворено брк у брк
И отерао у материну!
Ко не зна шта је фукара
Нека дође код њих
Који јесу да нису!
Мисле да не знаш
Шта о теби мисле!
И не сањају да знаш
Ко је купац твоје крви
Коју намеравају
Да продају
Лако је њима
Да наместе кез
Од ува до ува
Кад немају образ
Па преко коже
Кез лако клизи
Они се кезе
На твоје језе
Кад их храниш муком
И својим напијаш јауком
Лако је њима
Да се сакрију
Пред слепима
А ти си им
Тако Богом дан
Потпуно незгодан
Видиш све што крију
Чујеш све што шапућу
Знаш унапред шта хоће
Све те њихове злоће
Лако је њима
Али их одаје
Њихов мук
Кад на тебе
Властити
Товаре фукарлук!
Лако је њима
Да лијече
Фрустрације
Кад те њихове
Уједају змије
Лако је њима
Да те преваре
Онако по нашки
Лукаво, фукарски
Идиотски, погански
У шали најприје
И у збиљи касније!...
Зато што ниси
Поган и фукара
И говномељина
Од стотрину товара!
Лако је њима
Кад не знаш шта се дешава
Кад памет емигрира
Из промајних глава!
Зато ти њихов привид нуде
И твоме виду суде
Лако је њима
Да своју лаж
Теби у уста ставе
Иза твојих леђа
И твоје главе!
То на њих личи,
Јер су они актери главни
У свакој ђавољовој причи!
Лако је њима!
Да ти их је само
Очима видети
И ушима слушати
Како замлата
Комплименте дели
Другој замлати,
А вребају прилику
Ко ће кога
За главу да скрати!
Лако је њима
Ласкавцима
Превртљивцима
Који су напаст свима
Иоле нормалнима
Јер су такви у обести
Остали без трунке савести
Лако је њима
Нарочито њему
На вашару сујете
Да у недостатку разума
Другоме омчу плете
Лако је њима
Да буду барабе
Кад су им родослови
Млађи од твоје тарабе
Па зато они ревносно
Твоју крв лију џабе!
Лако је њима
Да се договоре
Тако да ништа
Не би било договорено!
То им је једина лепота
И једини смисао живота!
Лако је њима да окриве Бога
Што нису Краљевићи
И Кнежевићи,
Соколовићи и Орловићи,
Него најобичнији Скоројевићи,
Највећи и најгори Никоговићи,
најбезочнији Фукарићи!
БЕЛЕШКА О ПЕСНИКУ
Петар Милатовић Острошки је чланУдружења књижевника Црне Горе (УК ЦГ), Удружења књижевника Србије (УКС) и аустријског удружења писаца. Добитник је неколико књижевних награда. У отаџбини је своје књижевне радове објављивао у најреномиранијим листовима и часописима за књижевност и културу: Књижевне новине, Стварање, Бадгала, Кораци, Ријечи и тако даље; а у иностранству у емигрантским публикацијама: Наша реч, Искра, Српска борба, Глас Срба, Сувобор, Истина, Србослов, Глас канадских Срба, Американски Србобран, Слобода, Бели Орао и многим другим листовима и часописима српске политичке емиграције.
Петар Милатовић Острошки је председник Српског културно-информативног центра у Бечу и председник Српске народне одбране у Европи (СНО).
До сада су Петру Милатовићу Острошком објављене следеће књиге:
1 Слово о ријечима (поезија). Београд 1980. ;
2 Главограми (поезија)., Београд 1982.;
3 Трпијада (афоризми). Београд 1983.;
4 Сведочанства (коментари у штампи српске емиграције). Беч 1986.;
5 Реторика астралика (поезија), Београд 1989.
6 Науми и зауми Петруса из сорабског утеруса (поезија). Беч 1989.
7 За одбрану народа (политички есеј), Никшић 1989.
8 У име народа (коментари, есеји и полемике. Беч – Сиднеј 1989-1990. – четири издања.
9 Пасји синови (роман), Беч – Београд 1990. (четири издања).
10 Сеобе путева (поезија). Беч-Београд 1991.
11 Лов на Тита (романсирана исповијест српско командоса) Београд 1991.
12 Протерана Србија (студија о српској емиграцији), Београд 1991.
13 Испод небеских кандила (поезија), Беч 1992.
14 Србија није бестрагија (изводи из говора Петра Милатовића у европским прекоморским земљама) Беч 1992.
15 Уствотворци – издајници (политички есеј) Беч 1992.
16 Wahrheit bleibt wahrheit (Истина остаје истина) – говори Петра Милатовића на њемачком језику испред аустријског парламента. Беч 1992.
17 Очи у очи (интервјуи, коментари). Беч-Индијанаполис 1993.
18 Врачева градина (поезија), Београд 1993.
19 Лов на Србе (роман) осам издања, Беч 1994. 20 Пророци говоре Србима (студија о видовњацима), Беч 1994. 21 Тестамент тиранина Јосипа Броза (политичка студија. Беч 1994.
22 Злоупотреба Српства (други део Тестамента тиранина Јосипа Броза – политичка студија). Беч 1994
23 Демонија ћутологија (коментари), Беч- Београд 1995. – два издања
24 Јеванђеље зла (поезија и афоризми), Беч 1996.
25 Надземље (роман), Беч 1996. – два издања.
26 Правословни родослов (поезија), Беч 1996.
27 Слобода у бункеру (коментари и интервјуи), Беч 1997.
28 Оптужујем (говори Петра Милатовића), Беч 1998.
29 Главослови (афоризми и вицеви), Беч 1998.
30 Verfinsterter Sonnenaufgang (Мрцајуће свитање) – на њемачком. Беч 1999.
31 Уловљени ловци (коментари), Београд 2009.
32 Kommissare in Soutane – Kommunistische Spione in der serbisch-orthodohen Kirche. (На немачком – „ Комесари у мантијама – комунистички шпијуни у СПЦ“.
Frankfurt am Main 2010.
33 Die Auferstehung der Bestie – serbischer Antisemitismus Wien 2010.
34 Тумачи слободе, епиграми, Београд 2011.
35 Рођени странци, приповетке, Београд- Беч 2013.
У штампи му се налазе следеће књиге:
1 Сунцокрили небосклони, поезија;
2 Бечке але, роман;
3 Лако је њима, поезија;
4 Сонетне вибрације, поезија.
(Информативна служба
Српског културно-информативног центра, Беч)
No comments:
Post a Comment